Обраћање Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Венецијанској комисији и ОЕБС/ОДИХР-а поводом Нацрта закона о слободи вјероисповијести
ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА
ОЕБС/ОДИХР
Православна Црква, која је у Црној Гори оличена у Митрополији Црногорско-Приморској и Епархијама Будимљанско-Никшићкој, Захумско-Херцеговачкој и Милешевској, годинама се јавно залаже и указује на потребу доношења новог Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница, који би био усклађен са Европском конвенцијом о људским правима и другим међународноправним актима који регулишу право на слободу мисли, савјести и вјероисповијести. У том погледу, Црква је током претходних година предузела бројне активности кроз организовање више научних скупова и стручних дијалога на тему остваривања права на слободу вјероисповијести и односа државе са црквама и вјерским заједницама на којима су учествовали бројни правни експерти из те области. У закључцима са тих скупова је увијек јасно наглашено да Православна Црква у Црној Гори не тражи за себе привилегије, посебан правни статус и да се не залаже за дискриминацију него да је њен циљ да се у нови закон имплентира начело кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница од државе и да се примијени најбоља пракса савремених европских држава.
Православна Црква је 2012. године обавестила Владу Црне Горе о неопходности припреме и доношења новог закона и изразила своју заинтересованост да делегира једног стручног представника у Радну групу за припрему Предлога закона. Тадашњи министар правде и људских права Душко Марковић, сада потпредсједник Владе, својим актом од 25. јуна 2012. године је исказао разумијевање за укључење представника Православне Цркве и других вјерских заједница у процес припреме Предлога овог закона и изразио вјеру да ће се у међусобном повјерењу и разумијевању наћи најбољи начин за учешће представника вјерских заједница у изради овог веома важног правног акта. У међувремену, формирана је нова Влада, а дужност министра за људска и мањинска права је преузео актуелни министар Суад Нумановић, иначе љекар по професији.
Митрополија је 2013. године својим званичним актом обавијестила Министарство о свом захтјеву да делегира једног стручног представника у састав Радне групе за израду закона. Министарство није одговорило на тај акт. У међувремену, министар Нумановић је јавност више пута обавијестио да ће и стручни представници цркава и вјерских заједница бити укључени у састав Радне групе. И поред тога, министар Нумановић је својим решењем од 11. јула 2014. године формирао Радну групу за израду Предлога закона о слободи вјероисповијести. Радна група је искључиво састављена од представника Владе. Министарство своју одлуку није објавило, а јавност је за њу сазнала крајем 2014. године.
Министарство је у процес припреме Предлога закона ушло без адекватне Стратегије и Акционог плана већ само са унилатералном Информацијом која је достављена Влади 2014. године. Одступило се од праксе која је примјењивана и која се, осим у овом случају, примјењује увијек када се доносе прописи из области људских права.
Осим што у Радну групу нису укључени представници заинтересованих страна - цркава и вјерских заједница, Министарство је Радну групу формирало противно важећој Уредби о начину и поступку остваривања сарадње органа државне управе са невладиним организацијама из 2012. године. Цивилни сектор није обавијештен о припреми овог закона јавним позивом. Такође, ниједан експерт изван састава Владе није укључен у Радну групу. Данас се на челу Радне групе налази историчар др Драгутин Паповић, који је докторирао на тему идеологије Савеза комуниста Југославије. Радна група је, дакле, формирана нетранспарентно и на начин који је противан важећим прописима и досадашњој пракси. Министарство је већ на почетку овог процеса порушило све основе међусобног повјерења и добре намјере.
У току припреме Нацрта закона, Министарство је са представницима наше Цркве отворило разговоре о потписивању Уговора. Док су се водили ти разговори, иза леђа јавности и заинтересованих страна је припреман Нацрт закона.
Консултативни процес са представницима цркава и вјерских заједница у организацији Министарства је био све осим онога што тај процес подразумијева. Одржан је само један састанак (23. фебруара 2015. године) на коме су наши представници од представника Министарства начелно обавијештени да ће се радити на припреми Закона. Представници Министарства су том приликом изнијели своја начелна размишљања и дилеме без упознавања представника наше Цркве са конкретним резултатима рада Радне групе.
Влада Црне Горе је, противно одредбама свог Пословника, утврдила Нацрт закона 30. јула, Министарство је за јавну расправу одредило вријеме колективних годишњих одмора. Министарство је покушало да утицај јавности сведе на минимум у току јавне расправе. У Програму јавне расправе било је предвиђено одржавање само 3 округла стола. Иако је интересовање јавности за овај закон било на високом нивоу, посебно због великог медијског третмана тог акта, Министарство није искористило ниједну другу могућност за упознавање јавности са садржајем Нацрта закона. Округли столови Министарства нису адекватно организовани - одабране су мале сале, а округли столови су заказивани у току радног времена што је изазвало револт грађана због онемогућавања присуства и приступа округлим столовима у јавној расправи. Радње које је Министарство предузело прије се могу назвати симулацијом јавне расправе у којој је јавности, тј. грађанима кордонима полиције онемогућаван приступ јавној расправи. Нацрт закона о слободи вјероисповијести је први такав акт који је са полицијом штићен од јавности у току јавне расправе.
Наша Црква је 1. септембра 2015. године у Подгорици организовала стручни округли сто на који су позвани представници других цркава и вјерских заједница, представници државних органа и правни стручњаци. Округли сто је успјешно одржан, а своје реферате о Нацрту закона је изнијело преко 30 учесника. Представници Министарства се, иако уредно и благовремено позвани, нису одазвали позиву да присуствују и учествују на том округлом столу. На округлом столу су усвојени закључци који су достављени Министарству, али на њих до данас није одговорено.
У току јавне расправе су се појавили и тајни документи са којима ни заинтересоване стране, ни јавност, и поред уредно достављених захтјева не могу да буду упознати. Наиме, Влада је Министарству наложила да формира експертски тим који ће пратити јавну расправу. Министар је ту одлуку без икаквог разлога прогласио тајним податком. Тајним податком је проглашена и одлука Владе о продужењу јавне расправе и о томе постоје докази државних органа. У том периоду, Министарство није предузело ниједну активност, а одбило је и више позива телевизијских станица са националном фреквенцијом за јавну дебату о Нацрту закона.
Наша Црква је, схватајући важност тог закона и антиевропска решења која садржи, предузела бројне активности током јавне расправе. Наши експерти су саставили примједбе на 80 страница, а Министарству је од православних манастира, црквених општина, свештеника, чланова црквених одбора и других црквених установа достављено око 4.500 примједби у писаној форми, као и преко 30.000 потписа грађана који су захтијевали да се Нацрт закона повуче из процедуре и процес врати у законите токове са новом Радном групом у коју би били укључени представници заинтересованих страна, цивилног сектора и експерата.
Министарство је, сходно Програму јавне расправе, било дужно да на својој интернет страници и на порталу електронске управе објави извјештај са јавне расправе до 7. октобра, али то ни до данас није учињено.
Сумирајући напријед наведено, несумњиво се утврђује да је Нацрт закона припремљен на нетранспарентан, дискриминаторан и противправан начин и без потребног дијалога. Министарство до данас није одговорило ни на једно од стотина постављених питања у вези Нацрта закона.
О неусаглашености Нацрта закона са међународноправним актима о људским правима и правним поретком Црне Горе је довољно речено у Примједбама које су достављене Министарству и које су преведене на енглески језик.
Нацрт закона не одговара друштвеној стварности Црне Горе, уз њега није достављено образложење и практично је непримјенљив. Њиме се на најгрубљи могући начин задире у унутрашње устројство цркава и вјерских заједница, прекомјерно се ограничава и индивидуални и колективни аспект слободе вјероисповијести, укидају раније стечени правни субјективитети, прекида континуитет њиховог вишевјековног постојања и атакује на њихова својинска права над сакралним објектима и непокретностима које им припадају и над којима имају право својине. Одредбама из Нацрта закона се суштински поништавају одредбе из уговора које је Влада Црне Горе потписала са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом. Примједбе наше Цркве су готово идентичне са примједбама Римокатоличке цркве и Исламске заједнице. Дух Нацрта закона је такав да је суштински супротстављен духу одредбе из чл. 17. ст. 3. Лисабонског уговора.
На крају, још једном исказујући заинтересованост за доношење новог Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница, сматрамо да је веома тешко да се постојећи текст Нацрта закона усклади са међународноправним актима о слободи вјероисповијести, Уставом и законима Црне Горе и друштвеном реалношћу. Несумњиво је да постојећа Радна група у којој нема ниједног експерта из ове области то није у стању да уради без стручне подршке представника заинтересованих страна, цивилног сектора и експерата из земље и иностранства.
протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
координатор Правног савјета
