Огледи из социологије религије др Томислава Бранковића
На Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду 21. јуна 2016. представљено дело овог социолошког прегаоца
Плодни истраживач вишеслојног и сложеног религијског феномена, писац више књига које никога нису оставиле равнодушним, доследни и упорни борац за верске слободе и права Цркава и верских заједница и брилијантни државни службеник, др Томислав Бранковић научној и стручној јавности, као и најширем кругу заинтересованих читалаца, представља своју најновију књигу Огледи из социологије и религије. Рукопис књиге је настао на основу научних истраживања у која су уграђена вишедеценијска искуства рада у државном органу задуженом за сарадњу са Црквамa и верским заједницама.
Српска Православна Црква је заузела прво место међу националним институцијама у које грађани имају највеће поверење. Цркве и верске заједнице су саставни и уважени чиниоци друштва, верска настава је враћена у школски систем, Богословски факултет је у саставу Универзитета, а свештеници и верски службеници обављају верску службу у Војсци Србије...
Многа питања су тражила одговоре, и књига „Огледи из социологије и религије“ др Томислава Бранковића даје одговоре и попуњава одређену празнину на овом пољу.
О књизи је у Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду прво говорила гђица Јована Стојиновић, која је представила аутора др Томислава Бранковића и изложила преглед књиге, указујући на поглавља и теме које су значајне за сваког истраживача на пољу социологије, а посебно религије. Гђица Стојиновић, саветник у Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама, истакла је да је др Томислав Бранковић као помоћник директора у овој значајној државној институцији за живот Цркве, био изузетан прегалац на своме послу, изузетан у комуникацији и сарадњи са лицима из Цркве, али и са сарадницима ове Управе, одн. раније Министарства вера, на које је пренео знања и искуство и остављао им поље за даљи рад и усавршавање.
Потом је говорио др Драган Новаковић, дугогодишњи подвижник у друштеним институцијама, задужен за верска питања, а који је до јануара ове године делао у Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама, где је завршио радни век, али и даље остао на пољу науке и вере, трудећи се, као и др Томислав Бранковић, да буде од помоћи Црквама и верским заједницама и свим њиховим чиниоцима.
„Углед аутора и место ове књиге је већ обезбеђено у историји српске културе, казао је проф. др Драган Новаковић и додао да књига Огледи из социологије религије др Томислава Бранковића попуњава очигледну празнину у области истраживања социологије религије и да садржински обрађује широк спектар актуелних и обрађених тема. „Одмерено и објективно је увео читаоце у сложено питање дефинисања верских организација, дао своје виђење социологије религије, открио је узроке приступања верским сектама и осветлио улогу и значај нових религиозних покрета...“ казао је, између осталог, др Новаковић
Др Милош Немањић, социолог, поред развојне социолошке мисли у Србији и њених значајних социолога, указао је на вишедеценијски истраживачки рад др Томислава Бранковића, као и на социолошко и друштвено окружење у којем је радио на пословима вере и религије, и изнео врло занимљиве статистичке податке о броју верника, где припадност исламу у свету показује изузетну увећаност у односу на православље и римокатоличанство.
Аутор књиге Огледи из социологије религије др Томислав Бранковић се лепим речима одужио својим учитељима, професорима социологије, сарадницима како на факултету, тако и током вишедеценијског рада на пословима везаним за питања вере.
Представљање књиге пратили су главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић и управитељ Издавачке фондације и штампарије СПЦ г. Градимир Станић.
***
Истакли смо да су многа питања тражила одговоре, и књига „Огледи из социологије и религије“ др Томислава Бранковића даје одговоре и попуњава одређену празнину на овом пољу, јер је у књизи обрађен широк спектар актуелности, као и мање познатих тема које овде наводимо:
У првом огледу приказан је Le Bras-ов метод у социологији религије (теоријски приступ француског социолога религије Габријела ле Браса, који је у својој великој студији 1956. образложио које је то релевантно поље истраживања социологије религије); затим следе огледи: Социологија религиозног друштва; Проблеми дефинисања суштине и карактера верских секти; Узроци приступа сектама; Протестантске верске заједнице у Социјалистичкој Југославији; Протестантске заједнице и култура; Закон о Црквама и верским заједницама са освртом на протестантске заједнице, нове религиозне покрете и допринос практичном животу; Нови религиозни покрети у Србији; Нови религиозни покрети, парарелигиозни ритуали и обичаји; Савез комуниста Југославије и религија.
Скрећемо пажњу читаоцу на поглавље Проблеми дефинисања верских организација које обрађује социолошко одређење верских организација, уставно-правно дефинисање верских организација, проблеме дефинисања верских организација у пракси.
Религија глобализације или глобализација религије је актуелно питање нашег времена, и аутор др Томислав Бранковић почиње поглавље питањима: „Да ли остварење наднационалног глобалног друштва, светске заједнице, новог светског поретка представља самоме себи циљ и да ли религије треба да буду укључене у стварање нове светске религије – глобализма и месијанизма светских сила? Да ли религије света дочекују спремне нове циљеве које неминовно доноси развој науке и људског ума путем модернизације, електронизације, аутоматизације и других видова технолошке револуције?“ На ова питања др Бранковић даје одговоре у једној студији у малом.
У наредним поглављима аутор Бранковић даје одговоре на теме: Роми и религијски изазови; Старокатоличка црква у Југославији, и посебно нас уводи у последње поглавље ове књиге: Британско и инострано библијско друштво у Социјалистичкој Југославији. Пред нама су Огледи из социологије религије аутора др Томислава Бранковића, који су, иако фокусирани на религијски тематски круг, важни за савремену културу и тековине цивилизације.
забележила З. Зец
