Оштрим пером и помирљивим духом

Kристина Крист – фон Ведел: ”ЕразмоРотердамски.Портрет”
Christine Christ-von Wedel: Erasmus von Rotterdam. Ein Porträt. Schwabe, Basel 2016.

Еразмо Ротердамски (1466./67. - 1536.г.) спада  у најпознатје инајзначајније хуманисте. Његово грчко-латинско издање НовогЗавета, његови коментари и егзегеза текста имали су великог утицајау оновременој и потоњој библистици као и целокупној хришћанскојмисли. Еразмо је утицао како на философе, тако и на политичаре,књижевнике, правнике, педагоге, сликаре и музичаре. Спектарњегових тема је опсежан: рат и мир, политика и људско достојанство,законодавство и људско право, црквена музика и омилитика, вера имудрост, стил и цивилизовано опхођење, брак и васпитање(педагогија).

Ауторка Кристина Крист – фонВедел портретише вишеслојно дело великог хуманисте, као и борбе и стремљења у епоси Реформације -Ротердам, Гауда, Париз, Торино, Венеција, Рим, Базел, Лувен, Фрајбург  – тако гласе етапе и значајна станишта његовог  богатог интелектуалног  живота на почетку раног  нововековља.

Еразмо Ротердамски није само водио европски живот, он је биоистакнута и славна европска личност. Рођен 1466. или 1467. као ванбрачно дете жупника из братства августинаца, Еразмо се развио, благодарећи једном папском разрешењу, на сопствену иницијативу и о сопственом трошку у слободан дух и славног публицисту. Многа његова дела из области философије, теологије, филологије, педагогије и пацифизма су још за његовог живота доживела многа издања. На одјек  та дела нису наишла код католичких и (доцније) протестантских чувара Светог Грала, као што напади, осуде и црквено-правни подаци то документују.

Лудост се исплати

Једно од његових најпознатијих дела које је написао 1509.г. гласи ”Похвала лудости”, које је до Еразмове смрти 1536.г. доживело више од тридесет издања, као прави „best-seller“. Лудило, латински «stultitia» наступа на светло дана као штедро дарујућа богиња сејући срећу око себе: без лакомислености нема чина зачећа, без неодмерене храбрости нема живота и воље за њим, без обмане и подвале нема заједничког живота у друштву. Овако велича дама (лудост) саму себе. Драматургија Еразмовог шеретског трика састоји се у похвали лудости и прилици да се у густој магли ироније сакрије тамо где се шала и озбиљност дотичу и где су оне до бркања и замене сличне. Учени и мирољубиви хуманиста није изумео жанр ироничне ”похвале”. Себастијан Брант је 1494.г. написао сатиру ”Брод лудака”.

Под Еразмовим оштрим пером настао је језички ватромет написан елегантним и инвентивним латинским језиком, задивљујуће смелости којим он жигоше неправилности. У необичном маниручовек ће бити представљен као одвећ људско биће коме је илузија неопходна: лудост чини егзистенцију могућом и подносивом. Она је чини – саобразно својој двострукој природи – неподносивом и неиздрживом. Само онај ко је при пуној свести, може се упустити у насилне преговоре из којих ”обе стране имају више штете но користи”.

Еразмо је био оштар критичар рата, па и такозваног ”праведног рата”,посебно у случајевима верских ратова који су водили у расцеп и које је Еразмо настојао да сузбије, и по цену приговора овешталих и задртих и теолога да је он атеист.

Ауторка наглашава у овом полетном портрету да је Еразмо био хришћански хуманист, а не ”светски”. Ова књига се појављује о 500-годишњем јубилеју Еразмове грчко-латинске едиције Новог Завета. Ауторка је, иначе, експерт за питања Еразмовог дела. Она га описује као мудрог човека, склоног полемикама, али и помирљивог, оштрог интелекта, али свакад уљудног, богобојажљивог и толерантног. Еразмово дело  филолошке и историјске библијске ерминевтике дало је реформистичком покрету одучујуће импулсе.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)