Пастирско писмо сабраног свештенства Српске православне цркве на годишњем братском састанку у Перту

Свим верницима у Аустралији и Новом Зеланду

Драга браћо и сестре, свештенство Српске православне Цркве Петог континента сабрано око свог првог пастира и епископа Иринеја на нашем годишњем састанку у Перту од 12-13. августа о.г. упућује свима поздраве и речи мира и љубави. Ипак, не желећи да овај поздрав остане само на лепим речима, желимо да најпре себе, а онда и сваког члана наше свете Цркве подстакнемо на деловање и активност. И то не на било какву, политичку или овосветску активност, него пре свега ону хришћанску и православну. Ону активност која је по Богу и у заједници са Њим. Јер, заиста, само онај ко је у заједништву са Богом и Господом нашим Исусом Христом може се с правом назвати истинским и правим човеком - целовитом личношћу. Заиста, опште је познато да човек није само телесан и да су духовни елементи у човеку изузетно јаки. Стога, да би човек постао комплетна и целовита личност потребно је да  се не запостави душа ни тело.

Двехиљадугодишње искуство свете Цркве и оно, још старије, старозаветно, говори нам да је ову равнотежу могуће успоставити једино у заједници са Христом. А заједницу са Христом, како нас учи Свето писмо и сва наша вера, могуће је остварити једино у Цркви, једино у светој Литургији на коју нас Он сам сабира и који нам се свима даје кроз свето Причешће. Он сам нам обећава: „Основаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати". И још додаје:„Ја сам с вама у све дане до свршетка века".

Заиста, Христос јесте с нама, Он себе сваком дарује, и Црква на свакој Литургији позива да Му са страхом Божијим и вером приступимо. Свакоме Христос дарује све што је за сваког човека корисно, али му се сваки човек није окренуо и не жели заједницу са њим. Одговорност за то лежи на свима: и на нама - свештенству које можда није на најбољи начин деловало, али одговорност не мимоилази ни сваког верника који ће увек и свага налазити изговоре да не дође у Цркву - то место са којег пијемо од извора вечног и непролазног Живота.

Стога, свештенство наше свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду одлучило се на то да покуша још више и активније деловати на томе да пребогате духовне ризнице наше вере отвори свим људима, а нарочито малим нараштајима. Одлучни смо и вољни обновити и отворити нове дечије и омладинске кампове. И то не само у Канбери него и у Мелбурну, а све то како бисмо што већем броју људи могли приближити древну веру која итекако много може понудити и обогатити нашу цивилизацију и савремени свет. Одлучни смо и вољни упутити позив свим нашим људима да се јаве својим парохијским свештеницима, да доћу и учествују у светим Литургијама, да као што рече свето Писмо: „Окусе и виде како је добар Господ". Заиста, најпре да окусе.  Јер света Црква не може ништа друго понудити осим животворног и свеобухватног искуства живота у заједници са Богом.

Ипак, да би се то остварило свесни смо да је потребно учинити много више. Не у материјалном, него најпре у духовном смислу. Потребан је да, попут самога Бога, не будемо пасивни него увек и свагда активни и делатни. Бог је, да кажемо савременим речником, вечно и непрестано креативан. А ми, пошто смо начињени по Његовом лику и обличју, треба исто тако да се увек и свагда трудимо да будемо креативни - да стварамо и уобличујемо све што нам је у овом животу поверено. Потребно је да, по речима светог Серафима Саровског, стекнемо дух смирени како би се хиљаде око нас спасиле. Потребно је, дакле, поћи од себе, али се на задржати на томе. Јер, како каже један велики хришћански писац из другог столећа: „ Један хришћанин - ниједан хришћанин".

Браћо и сестре, постанимо, попут самог Бога, активни и делатни у свемо што нам је у овом животу поверено. Не занемарујмо ни своје породице, ни пословне обавезе, нити било којег човека са којим се сусрећемо у нашем животу. Ипак, да бисмо свему овоме нашли меру, да бисмо постали целовите личности тражимо најпре Царства небескога и све ће нам се, како Христос обећава, придодати. Ово Царство Божје можемо осетити и предокусити једино у светој Цркви и њеној светој Литургији. 

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска