Патријарх Иринеј на минхенском православном институту

Патријарх Иринеј на  Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену

За време пастирске и канонске визите Његове Светости Патријарха српског Иринеја Епархији средњоевропској у Минхену уприличена је 4.12.2013, на празник Ваведења Пресвете Богородице, након Божанске Литургије и поподневног свечаног синаксиса, и посета Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену.

Научни персонал Института са проф. др Атанасијем Влецисом на челу и студентима уприличио је протоколарни дочек са вице-ректором Минхенског универзитета и тројицом декана – двају теолошких факултета - Римокатоличког и Евангелистичког - као и председником заједничке комисије Православног института који је in personam он оваплоћивао. Ово звање би се могло сматрати панданом функцији декана, иако оно то у формалном и правном смислу није. Вице-ректор Универзитета, проф. др Вирзинг је у свечаном поздравном слову изразио своју радост у име целокупног Лудвиг-Максимилијановог универзитета, односно посебне почасти која му је указана посетом Патријарха Српске Православне Цркве и истакао сингуларни карактер Института за православно богословљу у трокракој синергији богословских предања у констелацији са Римокатоличким и Евангелистичким факултетом.

Декан Евангелистичког факултета и председавајући члан Центра за екуменска истраживања (Das Zentrums für ökumenische Forschung der LMU) у Минхену, проф. др Гунтер Венц је у духу протестантске виртуозне реторике исплео венац похвала месту и улози Института за православно богословље као егзистенцијално релевантном члану у интерконфесионалном трозвежђу. Дијалошка динамика је тространа, напосе је значајно, истакао је Венц, упознавање Запада са православним предањем и, vice versa, Православља са богословским предањем Запада. То је неопходан услов изазовима 21.столећа и нашег исповедања вере. Он је уједно подсетио и на недавно задивљујуће поклоничко путовање Србијом и срдачном пријему који је тада организован у име Патријарха Иринеја.

Председник Заједничке комисије Института за православно богословље, проф. др Атанасије Влецис је поновио јединствени положај Института у контексту са двама теолошким факултетима на ЛМУ, истакавши и додатну димензију зрачења овог Института у еклисијалном и литургијском животу православне дијаспоре. Проф. др Влецис вели да је „креативно садејство“ са осталим теолозима „једнозначно обогаћење“ за православне теологе. Он је у овом контексту с радошћу и похвалом подсетио и на деловање Епископа рамезијанског Андреја Ћилерџића, који је донедавно у својству научног асистента на Институту плодно деловао дајући драгоцене богословске импулсе. У име студента Института Патријарха српског Иринеја су поздравили и Јован Стојановић и Ненад Савковић, тематизујући академска и социјална питања које овакав специјалан профил студија поставља пред наступајући кадар.

Његова Светост Патријарх Иринеј је, у свом одговору на словосплет почасних поздрава, изразио радост што се на позив ауторитета Минхенског универзитета и Института на њему нашао, и као тенор свога духовног отпоздрава истакао специфичност академске мисије овог Института у дијалогу са римокатоличким и евангелистичким теолозима, који кроз студије светоотачког богословља могу спознати своју прошлост неразједињене Цркве, односно сагледати духовне стубове на којима почива сва потоња теологија. Посебно га је обрадовала вест да студенти српског прорекла чине већину међу студентима уписаним на редовне студије - благословивши све присутне својим светим благословом и пожелевши им богонадахнути академски труд и припрему за духовно деловање у винограду Господњем.

Међу почасним гостима су се на овом пријему нашли и великодостојници помесних православних Цркава у минхенској дијаспори – Његово Високопреосвештенство др Марко, Архиепископ берлински и германски (Руска Загранична Црква), Његово  Преосвештенство Епископ Софијан из Брашова као представник Румунског Патријархата, викар васељенског трона у Баварској протојереј Апостолос Маламусис у име Грчке Митрополије у Немачкој, као и више протојереја-ставрофора сестринских православних Цркава, као и неколико умировљених и редовних професора на челу са проф. ем. Dr. Dr. Dr. h. c. Dr. h. c. Теодором Николауом, утемељивачем и Нестором овог Института. Свечани аперитив са пригодним посним послужењем и неформалним разговорима хармонично су арондирали овај свечани сусрет, који ће ући у анале Лудвиг-Максимилијановог универзитета и Института за православно богословље у Минхену.

Универзитет

Лудвиг-Максимилијанов универзитет у Минхену је један од најугледнијих универзитета Немачке. Он је први немачки универзитет са ловорикама најуспешнијег програма, тзв. Exzellenzinitiative, односно Exzellenzcluster. Основан је папским декретом давне 1472. г. Оснивач Универзитета је био баварско-ландсхутски војвода Лудвиг IX. Универзитет је најпре био смештен у Инголштату, доцније, по вољи ондашњег баварског војводе Максимилијана I – Јозефа, од 1800. до 1826. премештен у Ландсхут, да би од 1826. г.  био, по вољи баварског краља Лудвига I, трајно пресељен у Минхен, краљевску резиденцију и метрополу Баварске.

Институт

Институт за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену основан је 1. новембра 1984. позивом проф. др др др h.c. Теодора Николауа на катедру за Православну теологију као адоптивне катедре при Римокатоличком теолошком факултету, а већ 20. фебруара 1985. је Министарство за културу Баварске, на предлог Универзитета, утемељило и одговарајући «Институт за православно  богословље». Тиме су студије православне теологије добиле своје прво универзитетско станиште такве врсте, не само у Савезној Републици Немачкој, него и у целокупној Западној Европи уопште. Одлуком „Академског сената“ Универзитета у Минхену, на одговарајући предлог оба теолошка факултета, овај Институт је проширен у јулу 1994. поставши „Ausbildungseinrichtung für Orthodoxe Theologie“ - «Образовно оделење православне теологије». Почев од зимског семестра 1995/96. омогућене су  студије православне теологије као основног предмета на једном државном универзитету, што је јединствени случај у академском формирању универзитетских теолога на Западу.

Академски и педагошки задатак овог новог теолошког фаха је првенствено образовање духовника, вероучитеља и катихета. Богословско образовање православних студената (као подмладак Православне Цркве, треће по броју верника у Немачкој), да се на лицу места упознају  не само са источно-православном историјом теологије и духовности, него и опитним сусретом са теологијом, историјом, културом и обичајима Немачке. Ово има непосредан утицај на више од једног милиона интегрисаних, али не и асимилованих православних верника из више аутокефалних Цркава, како у погледу на религиозну и културну интеграцију, тако и на јачање екуменске свести и културе у заједничком суделовању у немачкој дијаспори и Европи.

У оквиру свога правилника студија Институт нуди следеће академске могућности:

1. Стицање дипломе православне теологије (Дипл. теол. унив.). Оне од 3. јуна 1997, сходно студијском реглеману трају девет семестара. Промоција православне теологије  (др. теол.) је сходно „Правилнику  за промоцију“ на снази од 4. марта 1999. Предвиђена је и могућност хабилитације.

Научно-наставно веће чине четворица професора са двојицом заменика. Одлуком „Академског сената“, односно Баварског научног министарства православни професори не припадају ниједном постојећом факултету. Међутим, кроз сарадњу са двама теолошким факултетима основана је „Заједничка комисија“ (чл. 42 BayHschG), која има улогу стручног савета. Задаци „Заједничке комисије“ су, између осталог, да омогући континуирану наставу,обезбеди испитни кадар и менторство за дисертационе пројекте (промоције).

2. Канон богословских предмета на Институту као појединачних области са аутономним методом су:

a. Библијско богословље (Увод, егзегеза и теологија Старога и Новога завета).

б.) Историјско  богословље (Патрологија,  Црквена  историја и Историја богословске мисли, Конфесионална наука и Екуменско богословље).

в.) Систематско богословље (Основно богословље, Догматика и Етика).

г.) Практично богословље (Пастирско богословље, Литургика, Омилитика, Црквено право и Педагогика).

3. Публикација Института је  „Orthodoxes Forum“, часопис Института за  православну теологију Универзитета у Михену, и излази као годишњи двоброј, на немачком језику.

Институт објављује и више научних серија:

Монографије/Књиге (Monographien - Bücher): Публикације професора и доцената Института, универзитетску научну серију под називом „Минхенске универзитетске студије“ (Münchener Universitätsschriften), као и уџбенике и студијску литературу за студенте православног богословља (Lehr- und Studienbücher Orthodoxe Theologie).

Овом пасторалном визитом Његове Светости Патријарха ИРИНЕЈА и указаном почашћу Институту уливена је свежа нада и искресана нова искра за трудољубива настојања професора и студената Института на академско-педагошком каљењу и љубави ка спознаји заједничких темеља вере и достојанству и одговорности њеног исповедања.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен