Патријарх Порфирије на представљању монографије „Верност и вера“ аутора Драгомира Ацовића

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије учестовао је 14. децембра 2021. године у крипти храма Светог Саве на Врачару у представљању монографије „Верност и вера“ аутора Драгомира Ацовића.

О делу које је се бави институцијом јавних одликовања помесних Православних Цркава, као и дохалкидонских Цркава, поред предстојатеља Српске Православне Цркве говорили су академик Матија Бећковић и аутор. Обраћање Његове Светости Патријарха преносимо у целини:

Шта ли имаш што ниси добио? А ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио (1Кор. 4,7)

Драга браћо и сестре, велика нам је част и задовољство што учествујемо у представљању књиге са овим насловом на корицама који буди многа размишљања и утиске. Верност и вера се сабирају у питањима: коме и у кога? Коме бити веран/одан и у кога имати веру/поверење? Управо из ових питања извиру сви наши одговори. Ово питање су постављали себи многи боготражитељи, подвижници, ученици Христови, а на самом концу и сваки човек. Свако ко себи бар једном постави оваква питања може рећи за себе да тражи смисао, а бићу слободан да кажем: ко није тражио смисао, тај није ни живео. Сваки додељен орден јесте препозната чежња и на тренутак остварен смисао.

Божанствени и велики апостол, говорећи у посланици Јеврејима, каже: Без вере није могуће удовољити Богу (Јев. 11, 6). Вера је темељ (υποστασις) на који се надограђује свако дело. На страницама посланице апостола Јакова прочитаћемо и савет да је вера без дела мртва (Јак 2,20) и то је прожимање које доводи до целости бића и верности у испуњавању Божјих заповести.

Ако се загледамо у ордене које додељује Црква, видећемо целу Христову поруку на једном месту. Сваки орден у себи има уписан знак крста. Знамење крста нас подсећа на страдање у свету, али и у наду Васкрсења. Крст на ордену истиче, такође, и истајност и жртву приликом достизања мере раста пуноће Христове (Еф. 4, 13). Није редак случај и да на крсту буде представљен светитељ који управо бива образац жртве и победника у подвигу који води до коначног остварења – испуњења у Господу.

Црква као живо Тело Христово сагледавајући околности у којима се налази одликује орденом свакога ко врши дело Господње у могућностима које поседује, као и доброј вољи коју показује. Орден, сам по себи, није коначни венац славе, него пре свега захвалност за све учињено и подстрек за будућа остварења. Као што смрт одликује, тако и живот одликује људе. Искориштавајући наше таланте, које смо добили од Бога, задобијамо Царство Небеско и тиме одговарамо на питање наше вере и верности. Сваки човек себи кује орден у зависности каквим животом живи и коме службу чини, јер може бити да понекад има утисак да Богу службу чини, а то значи и браћи својој, а да заправо хоће да искује сам себи орден који заправо постаје његова тамница.

У нашем случају, имајући у рукама књигу која носи наслов „Верност и вера“, наш Драгомир Ацовић је показао оно што смо одувек знали да све оно чиме се бави на пољу културе и на пољу вере јесте плод пре свега његове потпуне посвећености раду и делу, а истовремено израз његове огромне ерудиције која је, међутим, преточена управо у веру и верност, веру у аутентичност онога на чему растемо и постојимо и верност путу који су зацртали они који су нас родили.

Овде су представљена одличја, ордени Цркава хришћанских, православних и дохалкидонаца, и мислим да на једном месту у оваквом издању не само да не можемо наћи представљену толико разнолику и богату колекцију, него не можемо наћи никога ко са толико знања и прецизности представља то до чега је дошао, у исто време једноставним језиком нама представљено тако да и ми можемо бити не само сведоци онога што орден представља него можемо бити и сами подстакнути да идемо путем на које нас орден позива.

Поздрављамо све, призивамо благослов Божји на све и, пре свега, на нашег Драгомира да му Бог да дуг живот и добро здравље и још много много оваквих богатих књига које су нам итекако насушна потреба данас. Честитам господину Ацовићу.