Патријарх Викентије - чувар јединства Српске Цркве
Средом у 19 часова у сали Вазнесенске цркве одржавају се предавања на пробране теме. Протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор достославне Карловачке богословије Светог Арсенија Сремца, сада у пензији, своју свештеничку и мисионарску делатност на Њиви Господњој почео је управо при Вазнесенском храму.
Јереј Арсеније Арсенијевић, старешина ове цркве, поздравио је уваженог проту Душана, свештенство, богослове којима је отац Душан био професор и ректор у Сремским Карловцима и благоверни народ, који се сабрао да слуша о једном од српских патријараха, Викентију (Проданову).
Била је то јединствена приповест у даху, не само о патријарху Викентију (1950-1958), него и о послератном времену наше Цркве и ономе са чим се Патријарх суочавао, а тиме и Српска Православна Црква.
О књизи је говорио проф. Душан Вујичић, који је казао да је књига сажети мозаик у којем може се сагледати лик Патријарха српског који је током осам година свог архипастировања морао радити на обнови тешко пострадале Српске Цркве у Другом светском рату и надвладавати опасности од "јуриша на небо" новог режима.
И овом приликом истакнут је самопрегоран рад патријарха Викентија на обнови образовног система наше Цркве, представљена је његова борба на обнови богословија и чврста одбрана Богословског факултета од гашења када је 1952. избачен са Београдског универзитета.
Патријарх Викентије и архијереји успели су да обнове рад двеју богословија, а не треба заборавити ни жртву тадашњих професор Факултета и богословија који су тих година радили у крајњем сиромаштву Цркве, па и бесплатно. И много тога сабрао је протојереј-ставрофор Душан Петровић у овој књизи која је драгоцена, јер су на једном месту изложени извори грађе, историјска документа и записи.
О великој бризи патријарха Викентија за свештенство и решавање њиховог социјалног статуса, питања здравственог осигурања, као и о његовим другим активностима, казивао је аутор књиге уз приказане слајдове са фотографијама из живота и рада овог предстојатеља Цркве.
И у непосредном разговору са окупљеним народом и својим некадашњим ученицима протојереј-ставрофор Петровић је евоцирао успомене на време своје пастирске службе у Вазнесенској цркви.
З. Зец
