Подигнути крстови и освештана звона цркве у Силашу
У месту Силаш код Осијека, на празник Светог апостола Јакова (Митровданске задушнице), Његово Преосвештенство Епископ осечко-пољски Г. Лукијан освештао је крстове и звона за нову цркву Светог пророка Илије.
У јубиларној 20. години од васпостављања Епархије осечкопољске и барањске, ово је велики догађај за све вернике овога места, а и целе српске заједнице на истоку Хрватске. Ову свечаност су, поред бројних житеља Силаша, својим присуством увеличали многообројни гости, друштвени радници и носиоци политичког живота српске заједнице: саборски заступник СДСС г. Миле Хорват, дожупани осечко-барањски г. Јово Јелић, вуковарско-сремски г. Ђорђе Ћурчић, те начелник општине г. Миле Злокапа и многи други.
Парохија Силаш формирана је са благословом Његовог Преосвештенства Г. Лукијана као самостална 1994. године. До тада је била у саставу парохије Бобота. Насеље Силаш је настало двадесетих година прошлога века, насељавањем српских добровољаца. Плодна славонска равница примила је у своја недра тада Србе из Далмације, Лике, Баније, а и неколико породица из Црне Горе. Село је смештено 15 километера од Осијека и данас се налази у саставу општине Шодоловци. Броји око 470 становника у 160 домаћинстава. Силаш је имао увек уредну инфраструктуру, лепе куће, први силос направљен у сеоским срединама за откуп житарица, пошту, амбуланту, али никако није ишло са подизањем храма Божијег. Многи су се питали, пролазећи кроз ово место: Ко овде живи? Kако да ови људи немају цркву?
Кажу старији мештани Силаша да је било покушаја да се подигне црква недуго после насељавања. Одређене је локација, купљено је звоно, подигнут крст, али безбожничко окружење је омело да се то и уради. Људи су под утицајем комунистичке пропаганде више од седамдесет година одрицали Божије постојање. Хвала Богу, десила се промена у духовном узрастању народа српског и у овом селу. Пре шест година Силашчани су се пренули, отрезнили од заблуда и пробудили се с питањем: Али ко смо ми без Цркве? Шта је наш живот без Ње? И тако настаје инцијатива, велика и богоугодна, покренута наравно од духовника, оца Миљена Илића, пароха у Силашу. Заједно са црквеним одборницима покренута је акција подизања првог светог храма у Силашу посвећеног Светом пророку Илији.
„И ево, напокон, храм Божији се уздиже пред нама. Након шест година од куповине плаца, пет година од освећења камена темељца и почетка радова, подигше верници Силаша Часне крстове, да својом лепотом обасјавају пут до Царства Небескога“, ускликнио је протонамесник Миљен Илић, после освећења крстова и звона.
Епископ Лукијан је изразио своју велику радост због подизања часних крстова на куполе светог храма рекавши: „Драга браћо и сестре, данас се радују и ваши преци и сви ми заједно, што се подиже овај храм Божији. Бог нам је дао Сина Свога Јединороднога, да свако ко верује у Њега не погине, већ да има живот вечни. Спаситељ је дошао на ову земљу ради човечанства и Своју Цркву је основао да би се у њој спасавале генерације“.
У крстове и куполе положене су повеље, које ће сведочити о оснивачима и ктиторима силашкога храма, међу којима су Душан Амановић, који је даривао оба крста од прокрома, у вредности од 2.800 евра, затим Јово Вуковић из Бјелог Брда, који је даривао два звона у вредности од 4.300 евра и Министарство дијаспоре Републике Србије, са приложеним једним звоном, у вредности од 1.250 евра.
Под светлом рефлектора, спретне руке мајстора, подигле су дизалицом и учврстиле крстове на куполу и звоник, праћени радосним погледима присутних верника.
Прота П. Азап
