Постхумно додељено високо црквено одликовање Диани Будисављевић

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, уручио je постхумно високо одликовање Српске Православе Цркве - орден царице Милице - Диани Будисављевић, која је спасила 12.000 српске деце из Јасеновца и других логора током Другог светског рата у Независној држави Хрватској.

Одликовање је уручено Дианином праунуку г. Леонарду Рашици у присуству свих чланова Светог Архијерејског Синода, Њихових Преосвештенстaва господе Епископâ: сремског Василија, зворничко-тузланског Хризостома, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, као и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, на чији је предлог и донета одлука о одликовању Диане Будисављевић. Свечаном уручењу ордена присуствовали су и Преосвећена господа Епископи ремезијански Андреј и липљански Јован, као и протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода.

Захваљујући Диани Будисављевић спасено је сигурне смрти 12.000 српске деце из злогласних логора у Независној држави Хрватској.

Историја је забележила да је Аустријанка Диана Будисављевић (рођена Обексер), удата за Србина Јулија Будисављевића, професора Медицинског факултета у Загребу, сама организовала велику акцију спасавања деце из логора НДХ: "Од почетка сам сама била одговорна за акцију, све се радило под мојим именом и мојим ризиком. Није ми преостало ништа друго него да сама за све преузмем одговорност. Полазила сам од становишта да мој живот није вреднији од живота недужно прогањаних", пише у свом дневнику Диана  Будисављевић.

Одлуку да Диана Будисављевић постане први носилац новоустановљеног одликовања Српске Православне Цркве - ордена царице Милице - Свети Архијерејски Синод је донео 2011. године. Иницијатива за симболично враћање дуга Диани Будисављевић потекла је од елабората „Диана Будисављевић и њена акција спасавања српске деце у НДХ 1941-1945. године“ коју је урадио Одбор за Јасеновац Српске Православне Цркве, у сарадњи са београдским Музејем жртава геноцида.

Патријарх српски Иринеј је говорио о Диани Будисављевић подсећајући на њено херојско дело, јединствено у историји човечанства: "Диана Будисављевић је имала храбрости и могућности да се заинтересује код усташких власти за српску децу. Захваљујући њеној упорности улазила је у логоре, видела је децу болесну, гладну, на граници смрти, и покушала је свим могућим начинима да ту децу изведе из логора. Добила је за то дозволу. Била је врло ревносна у том послу, пописала је сву децу, њихова имена и презимена и породице из којих потичу. Извела је из логора смрти 12.000 деце".

Посебно су потресни детаљи на које је подсетио патријарх Иринеј о састрадавању саме Диане Будисављевић, заједно са децом коју је спашавала, јер је и сама била изложена животној опасности, исцрпљености и болести. Ипак, најтеже од свега Диани Будисављевић је пало то што је након завршетка рата у Загребу морала да преда комплетну документацију тадашњој ОЗНИ, која је из неких разлога на све могуће начине покушавала да заташка овај узвишени подвиг једне жене. После таквог искуства, Диана се повукла и до краја живота није више хтела да прича о својим доживљајима. Остала је скрајнута и заборављена до краја свога живота. Упокојила са 1978. године у 87. години живота.

Праунук Диане Будисављевић, г. Леонард Рашица, аутор пет књига, живи и ради у Бразилу, први пут је у Србији и примио је ово вредно признање у име своје прабаке. Сам чин доделе ордена је био веома потресан, а г. Рашица се обратио Његовој Светости речима: "Ваша Светости, док сте Ви говорили, имао сам осећај да то моја прабака Диана Будисављевић стоји овде и говори о себи. Ја сам дубоко захвалан за ову част које сам удостојен, јер мислим да моја прабака то заслужује. Исто тако, мислим да свет заслужује да зна њену историју и ово је велика част да се после толико година њено име и дело изнесу на светло дана."

Додели ордена присуствовале су и Јелена Радојчић и Бригита Кнежевић које су преживеле захваљујући доброти и херојству Диане Будисављевић. Док су као деца биле у логорима, лично их је Диана Будисављевић преузела и сместила у хрватске породице, а на крају рата, биле су враћене српским породицама из којих потичу. Постоје и многи који су остали међу хрватским породицима, јер је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Диане Будисављевић узета и целокупна картотека деце.

Праунук Диане Будисављевић г. Леонард Рашица примиће и државни орден 23. октобра 2013. који ће председник Републике Србије г. Томислав Николић постхумно доделити Диани Будисављевић.

Зорица Зец