Поводом обележавања 70-годишњице Новосадске рације
Истина – најбоља одбрана од клеветâ
Већина штампаних и електронских медија пренела је информацију да је на Савиндан и уједно светски дан сећања на жртве холокауста, Александар Јовановић из Лиге социјалдемократâ Војводине покушао да уручи некакво своје писмо Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Покушао је то без најаве, без претходног тражења пријема, дословце силеџијски.
Овај потез грађанина Јовановића остао је, наравно, без успеха јер именовани није знао да је јуче био празник Светог Саве и да Патријаршија не ради већ је томе био поучен од стране портира Патријаршије. Својим поступком Јовановић је јасно показао намеру да неразумно „ћерање” његове партије са Црквом искористи за свој искорак из анонимности. Долазећи из Новог Сада у Београд и доводећи мноштво новинара и телевизијских камера пред Патријаршију да сниме његову политикантску егзибицију, по сценарију врха његове странке, Јовановић је још једном свима ставио до знања да су његови медијски извештаји и други слични коментари поводом овогодишњег обележавања Рације у Бачкој били унапред припремљени за напад на Цркву, њене епископе, свештенике и верни народ Божји, са циљем привлачења медијске пажње на анонимусе попут њега. Ко је пре овог маркетиншког трика уопште чуо за Александра Јовановића, изузимајући мали број грађана Новог Сада? Уосталом, чијим новцем је плаћено његово путешествије, све са новинарима, и да ли је и оно у опису послова председника градске Скупштине, и то на дан њеног заседања?
Правећи свој „шоу” под прозорима Патријарха српског, у време свете Литургије на празник Светог Саве и на светски дан сећања на жртве холокауста, Јовановић је недвосмислено показао свој однос не само према Српској Православној Цркви него и према жртвама нацизма и фашизма. Његова дела говоре више него неистине којима је уверавао јавност да је „повређен” јер му Епархија бачка није дозволила да учествује у званичном делу протокола молитвеног помена жртвама Новосадске рације.
Јовановић и његови налогодавци улажу велике напоре да задрже пажњу јавности, а напад на Цркву, по њиховом мишљењу, јесте једно од најбољих средстава за постизање тог циља.
Епархија бачка ће овим саопштењем, по ко зна који пут, демантовати неистине изречене поводом обележавања Новосадске рације, апелујући на савест и професионалност људи који стварају јавно мњење да не обезбеђују политикантима незаслужену медијску пажњу, коју они иначе привлаче својим неодговорним и лажним изјавама у служби политичког маркетинга.
Град Нови Сад није позвао Епархију бачку на састанак поводом обележавања Новосадске рације. Пошто градски челници, у складу са својом вишегодишњом праксом, нису хтели да се договоре са Епархијом бачком, иста је, у сарадњи са Јеврејском општином у Новом Саду, организовала молитвени помен жртвама Новосадске рације, без учешћа Града. Градоначелник Новог Сада је најавио да ће градски комеморативни скуп бити одржан два дана раније, али је потом променио своју одлуку и неистинито обавестио јавност да ће молитвени помен бити јединствен. Иако му је Епархија бачка јасно и јавно ставила до знања да Град није учесник у молитвеном помену, градоначелник је позвао грађане и вернике (!), а касније се испоставило да је, без знања Епархије бачке, позвао и амбасадоре Израела и Мађарске да дођу на молитвени помен који не организује Град.
Груба је неистина да је Епархија бачка спречила амбасадоре Израела и Мађарске да присуствују молитвеном помену. Оба амбасадора су присуствовала помену у простору предвиђеном за народ, јер их је градоначелник тамо довео, у покушају да се уз њих провуче у простор за учеснике и званичне госте и тако постане део званичног протокола.
Епархија бачка је данима најављивала присуство ових амбасадора на молитвеном помену и није тачно да их је спречила да заузму своја званична места. Напротив, лица из протокола Епархије бачке су покушала да их директно позову, на лицу места, али због градоначелникове и Јовановићеве свите то није било могуће урадити. Разуме се да су амбасадори послушали упутство градског протокола, управо због природе своје мисије у нашој земљи и протоколарне обавезе према градским званичницима који су их довели на обалу Дунава. Уосталом, злонамерна и неистинита изјава Александра Јовановића да је молитвени помен обезбеђивало „црквено обезбеђење у белим мантијама” и да је оно спречило градске челнике и амбасадоре да учествују у молитвеном помену оптужује и саорганизатора помена, наше пријатеље из Јеврејске општине у Новом Саду. Та Јовановићева „истина”, намеће, уствари, сулуди закључак да је Јеврејска општина забранила израелском амбасадору учешће у помену! Ипак, Црква није једина која је осетила стварне намере Лиге социјалдемократâ Војводине јер су и активисти Антифашистичке акције Новог Сада, ма шта тај назив данас значио, оптужили ту Лигу да је ради јефтиних политичких поена покушала да се на мала врата ,,уметне“ у њихов комеморативни скуп, одржан 21. јануара 2012. године. Активисти ове организације су лигашима поручили да је такав начин шибицарског политичког деловања супротан антифашистичким ставовима уопште.
Што се тиче лажних оптужби да је помен обезбеђивало „црквено обезбеђење у белим мантијама”, свима је јасно да је у питању још један унапред припремљени напад на Цркву. Не постоји нити је икада постојало „црквено обезбеђење”, а лица одевена у „беле мантије” су заправо верници, студенти Богословског факултета и ученици Богословијâ. Као и у другим сличним приликама (на пример, литија приликом градске славе Београда), чтеци у стихарима формирају шпалир или литију, дајући почаст Предстојатељу Цркве Божје у Србији. Народу је веома симпатична слика деце и омладине која на овај начин учествује у црквеним свечаностима или богослужењима, а малом броју људи попут Александра Јовановића и његовог партијског „боса” иста личи на „паравојне формације” и црквено обезбеђење. Поготову је злонамеран коментар уз објављену фотографију једног од тих младића, који испод стихара носи маскирне панталоне и патике за мали фудбал. За лигаше је то део војне униформе којом је Црква опремила овог младића, иначе, веома добро познатог новосадским свештеницима и верницима његове парохијске заједнице. Ако треба, можемо објавити пуни списак свих тих младих људи. Узгред, откуда код лигашке врхушке толика опседнутост униформама и разним „формацијама”? Да ли би им одговарало неко историјско или психолошко истраживање на ту тему?
За добронамерне људе, посреди је део одеће коју данас радо носе млади Новог Сада, Београда, Загреба, Љубљане, Скопља, Подгорице, Брисела, Лондона, Њујорка... Злонамерност коментатора и неозбиљност медија који су тендециозно, очигледно по налогу, објавили његов коментар види се и на објављеној фотографији. Нико други од чтечева који су стајали поред овог младића нема ни приближно сличну одећу. Један од њих је био обучен у фармерице, па је, следствено овој логици, могуће закључити да је Црква ангажовала фармере са Дивљег Запада.
Позивање на давно демантоване неистине о забрањивању „Кобасицијаде”, измештању Змајевих дечјих игара и прекидању наступа „уметничке групе” из Модене представљају још један у низу покушаја Александра Јовановића и осталих лигаша да политички профитирају, али и њихову неспособност да се бар мало еманципују од свог агресивно-атеистичког менталитета.
Владика Иринеј је својевремено, пре петнаестак година, од организатора Змајевих дечјих игара затражио да концерти рок-музике, који немају никаквих додирних тачака са самим дечјим програмом, а одржавани су после програма за децу, до у ситне сате, на позорници испред Владичанског двора и споменика Јовану Јовановићу Змају, буду измештени из центра града. Ово је учињено из разлога што су у касним вечерњим сатима, за време и после тих рок-концерата, двориште Владичанског двора и порта Саборне цркве били на мети наркомана и пијанаца, посетилаца концерта. Поред неподношљиве буке која је долазила са позорнице у непосредној близини, а иста је била велика сметња свим житељима центра града, простор око Владичанског двора и Саборне цркве је коришћен као јавни тоалет наркомана и пијанаца.
То су били разлози да Епископ бачки затражи измештање позорнице ван центра града, а не његова ,,мржња према деци“, како су бестидно говорили тадашњи и садашњи противници Цркве.
Епископ бачки г. др Иринеј се својевремено био огласио и поводом одржавања „Кобасицијаде” у Турији у време Васкршњег поста. Као надлежни епархијски архијереј који брине о повереним му епархиотима, реаговао је у складу са хришћанским начелом да је непримерено у току Великог поста одржавати овакве и сличне манифестације. Држећи се строго своје надлежности, владика Иринеј је одредио да, у знак протеста, али и опомене онима који се осећају хришћанима, врата црквене порте у Турији буду затворена, а да се са храма, у знак жаљења због оваквог нехришћанског поступања појединих лица из Турије, оглашавају звона. Хришћанима који би, и поред опомене надлежних црквених органа, остали при свом нецрквеном ставу, епископ је, опет у складу са својим надлежностима, одредио канонски прописану епитимију. Никоме ништа није забранио.
Све остало што су медији о томе објављивали, а што су Александар Јовановић и његов партијски шеф изјавили последњих дана, злоупотреба је и фалсификовање истине.
Када су пак, на ужас присутних Новосађана, главним улицама Новог Сада и законом заштићеним простором између Владичанског двора и Саборне цркве, а на крају тачно пред вратима Двора тако да се није могло ни ући ни изићи, учесници ,,уметничке групе“ из Модене изводили назовиперформанс, који је по свом садржају више личио на мрачни обред лица обучених у окултне хаљине и маске него на перформанс, Канцеларија Епископа бачког је, ради заштите светиње храма и да се спречи ометање богослужења, позвала полицију. Овом позиву су се придружили и други грађани који су, у жељи да заштите своју уплакану децу од страха пред призором људи одевених у црно, са капуљачама и на штулама, свесрдно поздравили долазак полицајаца.
Наравно, црквоборци су и овај догађај, по устаљеној пракси и већ опробаном рецепту, искористили за медијску кампању против Епископа бачког г. Иринеја.
На крају треба објаснити и искључивање грејања Црквеној општини у Новом Саду и осмочланој породици протојереја Боре Видовића. Црквеној општини је то приређено због наслеђених дугова у згради која је путем реституције враћена Цркви. Дугове су начиниле политичке партије и неке од невладиних организација (СПО, СДУ, ЛДП, Г17+, Омладински покрет, Независно удружење новинара Војводине) у време када су експлоатисале ову црквену имовину. Свештеничка породица је, опет, кажњена зато што је редовно плаћала рачуне за грејање. Све то представља наставак хајке градских челника на Српску Православну Цркву у Новом Саду. Нарочито вређа изјава Александра Јовановића да је Епархија бачка вишемилионски дужник јавном предузећу Новосадска топлана и да је он, без обзира на то, упутио апел Топлани да нађе решење за измиривање овог дуга. Пре бисмо прихватили да се до краја грејне сезоне смрзавамо него да нас огреје ,,душебрижништво“Александра Јовановића. Црквена општина и Новосадска топлана су направиле договор о репрограмирању дуговања без учешћа Александра Јовановића. Уосталом, он је изјавио да је Епархија дужна преко два милиона динара, што је апсолутна неистина. Епархија бачка редовно измирује све своје обавезе, а Новосадска топлана није искључила грејање Епархији бачкој него Црквеној општини у Новом Саду, као и породици свештеника Боре Видовића, који такође редовно измирује комуналне обавезе.
Нажалост, хајка на Цркву се наставља. Црквоборци и самољупци нападају Цркву и Епископа бачког г. др Иринеја, са циљем да медијским линчом Српске Православне Цркве политички профитирају и ослабе поверење народа у Цркву, коју они сами доживљавају, поред осталог, и као препреку њиховим себичним циљевима. Али то им неће успети, као што није успело ни онима пре њих.
Истина је јача од лажи, а љубав од мржње.
Из Канцеларије Епископа бачког
Извор: Епархија бачка
