Православље и култура дијалога са другима

У недељу, 2. јуна 2013. године, у сали Дома храма Светог Саве одржан је разговор о православљу и култури дијалога. Учесници су били проф. др Жарко Видовић, историчар цивилизације, и проф. др Дарко Танасковић, оријенталиста. Професор Видовић је истакао да је „Православна Црква литургизам, а не организација, и да је у православној литургији, уткан дијалог између свештеника и верника. Истакао је, такође, да нико не сме са прекида тај дијалог.

„Много пута нисмо свесни нашег сопственог идентитета и дијалог је успостављање равнотеже у овом међупростору, који називамо „ја“ и „ти“. Заточници смо нихилистичке културе, где најчешће не знамо ко смо. Данас рећи за некога да је мондијалиста, има негативну конотацију. Негативну конотацију има и кад се за неког каже да је националиста“, каже проф. др Дарко Танасковић.

Такође, у преамбули документа о Уједињеној Европи, професора Танасковића изненадило је што је избегнуто да се каже да је европска цивилизација јудео-хришћанска, јер би то повредило људе са другачијим уверењима.

„Морамо да формулишемо ко смо ми, сами, и отворено да поштујемо другога и другачијег. То не значи да се слажемо са њим, али битно је поштовати његова уверења. Један од највећих теоретичара физике, највећих умова, Абдуласалан, је верник и верује у Бога, а можда је највише, од свих научника, продро у тајну материје. По њему, драма је одвајање продуховљености физике и метафизике. У античкој философији је била сливена физика са метафизиком. Потребан нам је један здрав гностицизам, прави верски гностицизам“, истакао је проф. Танасковић.  

 Учесници су разговарали са свим посетиоцима овог разговора и сви су увидели да је дијалог тешка ствар, да је он често код нас само умиривање савести, компромис и повлачење, и да савремена техничка цивилизација разбија све вредности постојећег космос ноетос-а, тј. умног и схватљивог поретка с којим је Бог у дијалогу, преко његове круне, човека, прецизније речено Богочовека.

Горан Раденковић, модератор трибине „ Дијалог“