Преминуо Мигуел Лоренцо Аранц, чувени професор Литургике
Дана 16. јула 2008. године преминуо је отац Мигуел Лоренцо Аранц, чувени професор Литургике који је предавао на Факултету Оријенталних Наука при Папском Оријенталном Институту, али и на факултету у Москви и Санкт Петерсбургу.
Сахрана почившег професора Аранца заказана је за данас 18. јули у Језуитској капели ватиканске курије у Риму.
Мигуел Аранц је рођен 9. јула 1930. године у Гвадалахари, Шпанија. У периоду од 1941. до 1949. године образује се у Семинарији у Толеду, да би 1949. године дошао на Оријентални понтификални институт у Риму. Године 1952. рукоположен је у чин ђакона, а после две године и у чин презвитера. После наставка студија у Белгији, враћа се у Рим где 1967. године започиње да ради на теми Месијански типик (ркп. Messin. gr. 115, 1131 г). Године 1979. магистрира на теми Како су се молили древни Византинци, на Петроградској духовној академији. Од 1969. до 1975. предавао је литургику на Петроградској духовној академији, а Патријарх руски Пимен га је поставио за професора те академије за период од 1975-1979. У раздобљу од 1996. до 2001. године прдавао је у Москви и Санкт Петерсбургу. Био је ментор многим савременим литургичарима, као што су Георгију, Пентковски, Шургаја,... Основна тема истраживања професора Аранца био је Студитски устав (типик). Професор Аранц је читав свој научни век провео проучавајући богослужење на Истоку, а био је познат у богословско-литургичкој јавности као заговорник проучавања манускрипта и најстарих типика и устава. Дела проф. Аранца су: Le Typicon du Monastere du Saint-Sauveur a Messine: Codex Messinensis. Gr. 115 (A. D. 1131): Докт. дис. R., 1969. (OCA; 185); Как молились Богу древние византийцы: Суточный круг Богослужения по древним спискам византийского Евхология: Магист. дис. СПб., 1979; L'Eucologio Costantinopolitano agli inizi del secolo XI: Hagiasmatarion & Archieratikon (Rituale & Pontificale). R., 1996 и др.; статьи: большое число статей в OCP за 1971-1997 гг. (Vol. 37-44, 47-59, 61-63), L'economie du salut dans la priere du Post-Sanctus des anaphores de type antiocheen // La Maison-Dieu. P., 1971. Vol. 106. P. 46-75; Le "sancta sanctis" dans la tradition liturgique des Eglises (Conferences Saint-Serge 1972) // Archiv fur Liturgiewissenschaft. 1973. Vol. 15. P. 31-67 и др.; Bibliotheсa "Ephemerides Liturgicae": Subs. R., 1975-1982. Vol. 1, 7, 9, 14, 16, 18, 25 и др.; Историја Типика: (Опыт): 1 курс / ЛДА. Л., 1978; Историјски развој Божанствене Литургије - 2 курс / ЛДА. Л., 1978; Исторические заметки о чинопоследованиях Таинств по рукописям греч. Евхология: 3 курс / ЛДА. Л., 1979; Евхаристија Истока и Запада, Рим, 1998.
Његово најзначајније дело је Историја типика у којем се бавио питањем развоја богослужења и богослужбених књига: Служебника, Часослова, Октоиха, Триода, првих Типика, Минеја, са посебном пажњом је проучио Студитски и Саваитски Типик.
Целокупну библиографију проф. Аранца можете погледати на сајту: www.miguel-arranz.net.
