Проф. др Душан Крцуновић: Светосимеоновска беседа

На ушћу ријеке Рибнице наш је духовни извор; у Нема­њином граду је мјесто нашег духовног рођења; родоначелник свето­родне лозе Немањића наш је духовни градоначелник; са Немањине обале отиснули смо се у историјски свијет живота. Обраћам вам се као грађанима града чији је духовни градоначелник Пре­по­добни Симеон Мироточиви, који је прије осам вијекова ваистину постао гра­ђа­нин „божанс­твеног града, Небеског Јерусалима“. Ова свечана скуп­­­штина грађана у славу и част ос­ни­вача Нема­њиног града, потврђује да је ид­еја града припадна хришћанској цивилизацији и да се са црквеношћу за­добија статус истинског васељенског грађанства и гос­подства.

То што је животни пут Стефана Немање – Преподобног Симеона Ми­ро­точивог, као богомислећег човјека, како га је видио његов живо­тописац, јеро­монах Доментијан, почео управо на састав­ници двију ријека, било је јед­но од божанских зна­ме­ња и симболички наго­вјештај његових великих вла­дарских и задужбинарских подвига и подухвата. Сви ти подухвати носили су знамење сабирања, сједињавања, саборности, уједињавања, п­ове­зивања, спа­јања и саглаша­ва­ња. У том знамењу су и његови зетско-рашки поро­дични коријени и његова државна мисао; у том знамењу је и његово оп­редјељење за православну цивилизацију; у том знамењу је и његово схватање узајамно надопуњујућег и плодотворног односа између државе и цркве. Слиједећи бого­мудровањем проникнуту идеју јединства, Преподобни Си­меон Мироточиви је учинио српску државу саставним дијелом Европе као геопо­ли­тичког појма, док је српску православну кул­турну парадигму учинио састав­ним дијелом Европе као ду­ховног појма. На овом простору гдје се од памтивијека сукобљавају интереси безоб­зирних им­пе­ријалних сила, његови успјеси у бо­рби за држав­но-политичку самостал­ност, друштвени развој и ства­рање једног новог кул­турног обрасца, баштинећи плодове велике грчко-хришћанске пра­вославне ци­вилизације, и данас би били узор и мјерило државничке вјештине и муд­рости.

И да ништа од тога није постигао, само као отац Светога Саве и Сте­фана Првовјенчаног – првог српског архиепископа и просвјетитеља, и првог српс­­ког краља и литерате – задобио би ореол узорног очинства и роди­тељс­тва.

Колико је светосимеоновско духовно родитељство било важно, свје­дочи и учени монах Никон Јерусалимац. Састављајући чувени Горички зб­о­р­ник за кнегињу Јелену Балшић – кћер кнеза Лазара и супругу зетског гос­подара Ђурађа II Балшића – у главни дио тог списа укључио је уп­раво родо­слов ди­нас­тије Немањића, од којих потиче и сама кнегиња Јелена. Али, наслов­ља­вајући поглавље о Немањићима као „Почетак повијести“ (ἀρ­χὴ διη­γ­η­σεώς), кне­гињин духовник и исповиједник тиме није само насловио једно од најважнијих поглавља Горичког зборника, тог бисера наше средњо­вје­ко­вне књижевности и својеврсне енциклопедије православне духовности. Оно што монах Никон именује као „Почетак повијести“ могло би се узети као нас­лов првог поглав­ља цијеле историје нашег отачаства. Јер, свештено-исто­ријски животопис ро­до­начелника династије, Стефана Немање – преподобног Симе­она Мирото­чивог, представља у пуном смислу почетак повијести о нашем народу, који се са немањићком „лозом светог корена“ укоријенио у тло овог дијела Балкана и Европе.

Управо смо са родоначелником светородне лозе Немањића добили чврсто упориште свог историјског живота и непоколебљиво усмјерење на лик Богочовјека као на ори­јентациону тачку свих наших личних, државно-по­литичких, националних и духовно-културних тежњи. Та не­мањићка оријен­тација на богочовјештво као на универзални идеал давала је нашем личном и колективном историјском жи­воту његово јединство, континуитет и смисао.

Са обала саставнице двију ријека Стефан Немања се отиснуо у вели­чанствену и јединствену историјску мисију која га је, као студеничког мона­ха, великог хиландарског подвижника и предободног Симеона Мирото­чивог, на крају довела и до оне метафизичке „друге обале“, до вјечног „града који на гори стоји“ (Мт). У ев­ропским и свјетским размјерама риједак је, ако не и јед­инс­твен животни пут једног човјека од владара до монаха, од властодршца до богоносца, од вели­каша до покајника, од ратника до преподобника, од само­дршца до Све­др­жи­теља, од државотворца до чудотворца. Као образац вла­дарских вр­лина и као образац монашке ревности, Стефан Немања – Преподободни Симеон Миро­то­чиви је наша спона између два свијета, мост из­међу двије обале и два града.

Немањин свештени животопис показује како се путем духовног по­двига и прегалаштва коме Бог даје махове, једна моћна историјска и држав­ничко-политичка фигура пеображава и постаје упечатљиви књижевни лик, и како се тај исти лик фабулозног књижевног јунака у даљем духовном узрастању на крају пројављује у сјају свог апостолоског и анђеоског образа, као светачки лик, црквена икона и манастирска фреска.

Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви служио је свом народу и земљи у двоструком својству: као прагматични владар и велики жупан, и као велики подвижник, монах и молитвеник. Као државник, служио је свом народу, не стављајући се изнад њега, него стајући испред њега, када владар постаје учитељ свом народу и узор владарима у сваком времену. И док савремени владари иза себе остављају дугове и раздоре, српски велики жупан оставио је свом народу величанствене задужбине за духовна сабрања и милитвена сјећања. И све што је у садејству Божије помоћи, владарске муд­рости и хришћанских врлина Стефан Немања ослободио, обновио, ујединио, сабрао, утврдио, придобио, подигао и одбранио, предао је у руке својим насљедницима, свом народу и отачаству, да би потом и самог себе мирно и спокојно предао у руке својој цркви и Христу.

Нека нас онда Преподобни Симеон Мироточиви својим молитвеним заступништвом учини достојним да примимо богату баштину која нам се жи­вим светосимеоновским предањем предаје и да још брижљивије, дјелатно и саборно његујемо културу памћења, стваралачки надограђујући предање које нам је повјерено.

И нека се данас, у ово вријеме сталних друштвених перипетија, смутњи и искушења, изнова потврди љепота, снага и истинитост стихова пјесме краља Ни­коле: „Слободи је колијевка Немањина Црна Гора!“

Извор: Митрополија црногорско-приморска