Проф. Герхард Роберс: Појам секуларне државе у Европи
Проф. др Герхард Роберс, судија Уставног суда СР Немачке, одржао је 5. новембра 2010. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду предавање на тему „Појам секуларне државе у Европи". После краћег увода у коме је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј представио проф. Роберса и посебно истакао његово ангажовање при писању Закона о црквама и верским заједницама, предавач је на самом почетку анализирао позитивне и негативне конотације појма „секуларно".
Истичући позитивне аспекте овог појма као основу за даље разматрање, проф. Роберс је термин „секуларно" повезао са Христовим речима: „Дајте цару царево а Богу Божије" (Мк 12, 17). Сходно томе секуларна држава треба да поштује поделу на сакрално и секуларно и да омогући да верске заједнице и држава несметано делују у оквиру својих компетенција.
У свом излагању проф. Роберс исцрпно је анализирао чл. 11. Устава Републике Србије који Републику Србију дефинише као световну државу у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. На основу компаративне анализе овог члана са одговарајућим законским уредбама Савезне Републике Немачке и Републике Француске предавач закључује да, сходно Уставу, Република Србија свој идентитет не заснива на одређеним верским садржајима, али, са друге стране, ни у ком погледу не дискриминише цркве и верске заједнице, при чему оставља простор за разликовање између традиционалних цркви и верских заједница. Као такав, овај члан Устава у потпуности је усаглашен са законодавством развијених демократија (пример Француске) и омогућава несметано деловање и учествовање свих цркви и верских заједница у друштвеним процесима.
Проф. Роберс посебно је истакао да друштвено-политички ангажман цркви и верских заједница не треба мешати са клерикализмом. Ангажман те врсте је у развијеним демократијама пожељан односно очекиван (нпр. принцип „јавне дужности" у Немачкој) и ни на који начин не повређује принцип секуларности државе. Уставом загарантована слобода цркви и верских заједница постоји само онда када ове заједнице имају пуну слободу деловања у секуларном свету.
Своје излагање проф. Роберс је закључио речима да из перспективе европског права секуларна држава јесте држава која поштује и гарантује аутономију верских заједница, ствара услове за њихово несметано деловање и очекује њихов допринос демократском развоју друштва.
Раде Кисић