Професор Екуменског института из Венеције у посети Православном богословском факултету у Београду
Током вишедневне посете Православном богословском факултету у Београду, професор догматике на Екуменском институту "Свети Бернардино" у Венецији, фрањевац, др Роберто Ђиралдо, одржао је у амфитеатру Православног богословског факултета два изузетно надахнута и подстицајна предавања из области упоредне еклисиологије.
У уторак, 24. априла, професор Ђиралдо обратио се присутним професорима и студентима наше високошколске установе, говорећи на тему: ЕКЛИСИОЛОГИЈА ЗАЈЕДНИЦЕ И ЛОКАЛНА ЦРКВА У КАТОЛИЧКОЈ ЕКЛИСИОЛОГИЈИ. Уважени предавач је аргументовано и критички приступио основним еклисиолошким одредбама Другог ватиканског концила, тражећи и успешно идентификујући елементе великог повратка римокатоличке теологије концепту еклисиологије заједнице и новој платформи разумевања односа локалне и универзалне Цркве. Анализом саборске и пост-концилске богословске рефлексије на плану римокатоличке, али и екуменске теологије, предавач закључује: "Локална и универзална димензија Цркве јесу два њена битна својства, која не могу да постоје једно без другог. Почев од Педесетнице, Црква служи Евхаристију као једна, света, католичанска и апостолска Црква. Локалност и универзалност нису два начина постојања који се реципрочно елиминишу, него су два модуса остваривања и деловања једине Цркве Божије, која се пројављује као локална и универзална. Тако се истовремено прожима све и сва: локално се отвара универзалном, које, са своје стране, претпоставља локално.
Разлике (на екуменском плану) се, очигледно, не тичу толико природе локалне Цркве, колико, пак, улоге епископа(та) у Цркви, уопште. За католике, баш као и за православне и англиканце, улога епископа је суштинска за постојање и устројство локалне Цркве".
Сутрадан, у среду, 25. априла у вечерњим часовима, слушали смо друго, у позитивном смислу речи веома провокативно предавање, на тему: Догматска власт у Цркви и устројство заједнице. Историјском и богословски прецизном анализом, цењени предавач је представио слушаоцима принципе на којима хришћани базирају концепт власти у Цркви, не заоболазећи ни питање ауторитета римског епископа. Професор Ђиралдо је подвукао чињеницу троструког ограничења "незаблудивосту папе", да би своја разматрања закључио на следећи начин: "Под претпоставком да се не ради о апсолутној, индивидуалној нити издвојеној (сепаратној) непогрешивости, може се прећи на испитивање могућности да се такав принцип допусти и у реформским (и другим хришћанским) Црквама. Овде треба напоменути да би било јако корисно подвући да се на принцип незаблудивости не треба позивати, осим у изузетним ситуацијама. Зато се у многим екуменским документима (као и у овоме из Домбса, који смо разматрали), може прочитати став: „Надамо се да ће Католичка Црква ускоро моћи да започне процес преформулације догме о папској незаблудивости, тиме што ће тај догмат бити директно уврштен у еклисиологију заједнице. Та преформулација би се могла остварити у контексту једног евентуалног сабора, који би делегатима других Цркава омогућио да одиграју заиста важну улогу, која само од њих зависи".
Изузетна активност студената који су пратили ова два предавања потврђују општи став да се ради о актуелним темама од којих зависи успех нашег одговора на призив Господа Христа да сви који Га чекају "једно буду" већ сада, да би свет поверовао да смо Његови верни следбеници и причасници живота у Његовом Телу, које је Црква.
ђакон Златко Матић
Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду
