Протојереју-ставрофору Саву Б. Јовићу додељенa Пупинова медаља

На Октобарским сусретима проналазача, који се већ по тридесет и четврти пут одржавају у Србији, у банатском Идвору, родном месту Михајла Пупина, 9. октобра 2012. године додељене су награде Пупиновог фонда Селакове фондације, у укупно пет категорија.

Овогодишњи жири, на челу са председником мр Ђуром Бораком,  доделио је две Пупинове медаље, за изузетан допринос развоју иновацијског покрета чији је Пупин заштитни знак, које су уручили председник САНУ г. Никола Хајдин и г. Младен Селак, хуманиста и оснивач Фондације која активно подстиче привредни развој и ради на очувању Пупиновог фонда. Један од добитника ове медаље је протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин.

„Овим делом“, истакао је Милан Божић, председник Фондације, „прота Саво је указао на хришћанске вредности којима је живео велики српски научник и проналазач. Њоме нам аутор јасно показује да је Пупин као велики борац за интелектуални развој човечанства главно тежиште ипак ставио на духовне вредности човека и на његово хришћанско утемељење.“ 

И заиста из ових вредности он је црпео снагу за све своје патенте и проналаске. Зато не чуди, али задивљује његова изјава: „Не, ја не верујем да постоји Бог. Но ја знам да Он постоји. И то ми је једино знање што има неку вредност од свега мога знања.“

„Наука нас“, говорио је Пупин, „доводи у све ближи духовни однос са Богом, односно она нам потврђује учење о великој вредности и значају душе човекове и поткрепљује веровање у човекову бесмртност. Наука је оснажила и ојачала моју веру“, наставља Пупин, „и учинила ме бољим хришћанином. Али та моја вера, вера научника, нимало се не противи вери моје мајке и народа мога родног села. Наука ме је само, закључује он, уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о Творцу.“

По завршетку свечаности, прота Саво је, заједно са протојерејм Драгославом Павловићем, архијерејским намесником оповским, и протонамесником Петром Илићем, парохом идворским, у храму, у коме се и сам Пупин молио, служио помен овом великану који је својим радом задужио цело човечанство и за кога је г. Мангин рекао: „Професор Пупин, не само да је велики човек, него је тако свестрано велики, да ја не знам кога бих могао другог у свету с њим сравнити“.

доставља:
ђакон Борислав Петрић