Први филмски фестивал „Дарови Православља" у Прибоју

Поводом храмовне славе храма Васкрсења Христовог, у Дому културе „Пиво Караматијевић“ у Прибоју од 14. до 17. априла лета Господњег 2015. године одржан је, у циљу популарисања православне уметности, први филмски фестивал Дарови Православља.

Организатор овог духовно-културног сабрања је Црквена општина Прибој, док је градска Општина покровитељ. Иницијатор овог окупљања око Православља је  протојереј-ставрофор Марко Папић, старешина храма Христовог Васкрсења у Прибоју..

Прво је приказан филм Петра Недељковић „Анђео са Горе Заглавак“ посвећен жртви руских добровољаца у борби за српски народ у рату 1991-95. г. у Босни и Херцеговини. Симбол те жртве је двадесетогодишњи Константин Богословски, један од погинулих на брдима Заглавак и Столац 12. априла 1993. године; о њему казује мајка Људимила, а о тој бици и улози руских добровољаца говоре њихови саборци и команданти.

Фестивал је отворен 14. априла 2015. године поздравним словом председника Општине Прибој г. Лазара Рвовића и песмом Црквено-градског хора „Свети кнез Лазар“ из Прибоја. У овој свечаној вечери о лепоти Православља сведочили су протојереј-ставрофор Марко Папић, декан Православног богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор др Дарко Ђого и г. Божидар Калезић, редитељ из Београда, који је навео да овај фестивал може прерасти у традиционални и да због лепоте речи, духовних и морланих поука може бити на ползу припадницима свих конфесија с обзиром на то да се град Прибој налази на тромеђи.

Након свечаног отварања Првог филмског фестивала „Дарови Православља“ приказан је филм руског редитеља Павла Лунгина „Диригент“, у којем су дате и задате вечне теме: покајање, искупљење грехова, милосрђе, опраштање...  Филмска прича почиње: Познати диригент заједно са својим оркестром креће на гостовање у Јерусалим. Музичари у Свету земљу доносе духовно дело - ораторијум „Страдање по Матеју“. Ораторијум „Страдања по Матеју“ из којег је „израстао“ филм „Диригент“ написао је један од јерараха Руске Православне Цркве Митрополит вовлоколамски Иларион, који је својевремено стекао образовање композитора на Московској конзерваторији. Свештеник врло позитивно оцењује мајсторство режисера Павела Лунгина и сматра да није „снимљен музички филм, музичка драма, већ нови синтетички жанр у којем музика игра своју улогу, а радња се одвија сама по себи, стално се преплићући с њом. И још једна „главни јунак“ у филму је, наравно, вечни град Јерусалим.

У среду, 15. априла 2015. приказан је филм „Исцељење“. Редитељ филма Иван Јовић присуствовао је пројекцији и у наставку  разговарао са публиком. Филмска прича прати тиховање православног монаха у атмосфери изоловане испоснице. Његов мир бива нарушен изненадном посетом двојице људи. Видевши да је ратна прошлост дошла по њега и да он не може да заборави и опрости бол који му је нанет, монах схвата да је између њега и Бога настала непремостива пукотина коју ништа не може да попуни. Ово је филм о помирењу и опроштају, о великом питању које остаје након свих ратова: како опростити свом непријатељу? Филм је снимљен на недоступним, нетакнутим локацијама запустеле источне Србије, чија атмосфера наглашава изолованост живота у испосници и унутрашњу драму трију ликова који су у тој изолацији суочени један са другим. Отуда унутрашње збивање у филму постаје згуснуто, а лепота природе стоји као контраст патњи  коју носе сва три лика.

Две пројекције анимираног филма „Кнез Владимир“ испуниле су трећи дан фестивала - и приказан је за ученике веронауке  у два термина, у подневном и вечерњем. Догађај се одиграва за време владавине Светог кнеза Владимира. У то време Руси примају хришћанство, долази до уједињавања руских племена, зближавају се с Византијом... Дечака Аљошу заробљавају Печенези, али га откупљују византијски трговци и одводе у Цариград. Враћа се у Русију и прикључује се војсци кнеза Владимира...  

Истог дана одржано је и представљање књиге „Српско срце Јоханово“  аутора Веселина Џелетовића, где је поред аутора говорио и г. Слободан Росић (издавачка кућа „Поета“).

Једна од најмање познатих причи Великог Отаџбинског рата, од августа 1941. до фебруара 1944. године, нашла је своје место у филму „Поп“ у којем су приказани свештеници-мисионари из прибалтичких области како обнављају  верски рад и црквени живот на окупираним областима северозападне Русије. После ослобођења тих области и доласка совјетске војске, многи чланови Псковске мисије бивају послати у затвореничке логоре. Редитељ филма који сведочи о Псковској православној мисији, јесте г. Владимир Хотиненко.

Фестивал је затворен доделом признања заслужнима за организацију фестивала.

Зорица Зец