Психологија у служби Богу

Одржан трећи годишњи Институт Светих Севастијана и Мардарија у Сан Дијегу, Калифорнија, од 13. до 16. фебруара, 2017. године

У понедељак, 13. фебруара 2017. године започео је рад дугоочекиваног трећег годишњег црквеног Православног Института Светих Севастијана и Мардарија. Домаћини овогодишњем Институту били су Његово Преосвештенство Епископ западноамерички др Максим и парохија Светог великомученика Георгија у Сан Дијегу у сарадњи са Свештеничким братством Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, а са благословом Епископског савета Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци.

За време регистровања учесника и њиховог доласка могло се видети много познатих лица из Епархије западноамеричке, али исто тако и из других епархија Српске Православне Цркве, као и лица која по први пут учествујуу раду Института. Овогодишњи Институт је имао више учесника из Епархије источноамеричке захваљујући епископу  Иринеју који је љубазно предочио своме свештенству о потребном учешћу ради неопходног обогаћивања пастирског знања и искуства. По завршеном регистровању, вечерњу службу је служио протојереј Предраг Бојовић из парохије Светога Саве у Сан Габријелу, у Калифорнији. Старешина храма протојереј Братислав Кршић је упутио поздравне речи топле добродошлице свима, нарочито овогодишњем предавачу др протојереју Василеосу Термосу са супругом презвитером Астерулом, позивајући их на вечеру и топли пријем. 

Први дан Института

Свештенство и верни народ су испунили храм Светог великомученика Георгија ујутро, у уторак, на јутарњој служби на празник Светог мученика Трифуна, коју је служио гост Епархије, јеромонах Платон Јовић из Епархије бањалучке. Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим пожелео је добродошлицусвом свештенству и верницима, као и многима који су дошли из других епархија. Он је поздравио и Његово Преосвештенство Епископа источноамеричког г. Иринеја, који се такође обратио присутнима указујући на плодни рад Института у области теологије и пастирске службе. Отац Добривоје Милуновић, председник Свештеничког братства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, такође је поздравио сабране. Коначно, отац Дамаскин, игуман манастира Светог Германа Аљаског,  најавио је овогодишњег предавача др протопрезвитера ВасилеосаТермоса.

Пред почетак првог предавања отац Василеос је присутнима испричао о својој личној вези и искуству са Србима и Србијом које је почело још док је био студент медицине када је упознао оца Јустина Поповића годину дана пре његовог уснућа у Господу. Том приликом отац Јустин Поповић му је даровао служебник са посветом и благословом који је он узео ка срцу и носи у топлим успоменама.

Тема првог предавања је била: Зависност и појединац: психолошки и теолошки приступ. Зависност (едикција) је највише везана за зависност од супстанци као што су дрога, алкохол, док у ширем смислу може да се односи на било које компулзивно понашање које доноси негативне последице ономе који пати од њих, али исто тако онима који долазе у непосредни додир са том особом. У научној литератури оно је дијагнозирано као поремећај можданог наградног система. Шта би била најближа инстанца савременом схватању зависности у патристичкој литератури? Наравно, одговор остаје отворен за даље дискусије, али можемо да кажемо да оно што ми зовемо едикцијом (зависношћу) Свети Оци зову задњи степен раста у страстима. По светоотачком учењу, развој страсти почиње тако што се прво јављају провокативне мисли које нас искушавају, а затим повезивање тих мисли са осећањима и на крају пристајање, односно, сагласност воље са тим мислима. Ако се човек не отргне од таквих мисли у том моменту, онда оне постају хабитуалне, тј. учестале, док сам ум постаје преокупиран страсним нагонима. Коначно, у задњем степену, човек пада у ропство страстних нагона. Свети Нил Сорски (око 1433.-1508.) писао је да овај задњи степен, тј. ропство јесте “оно што Свети Оци зову страст”. Он даље каже: “После дужег времена одређена мисао нађе место у души, а затим, као навика постаје део човекове природе. Дозволивши да та мисао уђе у њега, као последица, она га непрестано узнемирава... Као понављана фантазма, мисао се нуди узбурканој души која је принудно привлачи више него све остале мисли.”

Ово патристичко схватање задњег степена страсти као ропство веже са неким кључним стварима које је отац Весилеос поменуо у своме чланку “Ако је едикција одговор, шта је онда само питање?” Гледајући овде на питање едикције из телолошке перспективе, отац Василеос разматра то питање у контексту људске слободе. Прво, он указује на парадокс нашег времена када смо се борили за достигнуће слободе и независности, али истовремено смо показали невероватну вољу да подвргнемо нашу унутрашњуљудскуслободу разноразним едикцијама, које су многе од њих непознате у прошлости. Друго, отац Василеос износи аргуменат у којем каже да су едикције укорењене у нагону за контролу, који постаје опсесија, који опет резултира у парадоксалној илузији да он уствари има контролу, док у реалности пада у ропство едикцији. Другим речима, човек тражи контролу док се укључује у награђујућу стимулацију имајући илузију да може да престане са таквом активношћу. Такaв један нагон и илузија за контролом су инкомпатибилане са стварним односима. Отац Василеос, посматрајући ово, каже: “Прави однос је непредвидив и није субјекат контроле, а то је управо оно што едикт покушава да избегне... Истински однос је синониман са слободом”.

Постављен на овим наведеним оквирима анализе, излаз из глиба едикције постаје јасан. У православној теологији, знамо да је човек створен да буде у односу, тј. у заједници са Богом и са осталим људима.

Овогодишњи рад Института разликовао се од досадашњих тиме што је ове године било назначено време за групне дискусије и размене искустава. Учесници су били подељени у две групе са следећим темама: “Пастирска брига адикта”,“Задовољство наспрам радости код данашњих хришћана”. Свака група је дискутовала самостално у назначеним просторијама своју дату тему и само претходно предавање. На крају, сви учесници су поново дошли да заједно изнесу закључке, дискусије, као и питања сваке групе. После тога уследили су одговори оца Василеоса, који је изнео своје богато искуство из пастирске службе и психологије.

Рад првог дана Института завршен је вечерњом службом и вечером у припрему за Господњи празник Сретење и свету Литургију наредног дана.

са енглеског превео протојереј Брацо Кршић