Радмило В. Кошутић – нови доктор наука

Дипломирани студент Богословског факултета Кошутић одбранио своју докторску дисертацију на Филолошком факултету Београдског универзитета.

Радмило В. Кошутић je рођен 1981. г. у Београду. После завршене основне школе и VI веоградске гимназије, дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Магистарске студије је завршио у Риму на Папском универзитету Грегоријана (Институт за религију и културу, специјализација: историја религије и аврамистичке религије) на тему „Ибн Хазмова и Спинозина критика Торе“. Докторску дисертацију „Култура светог и уметност хармоније у Јаковљевим лествицама“ одбранио је на Филолошком факултету у Београду 1.4. 2015. године из области историја религије и културна антропологија. Докторски рад од 261 стране састоји се из пет целина:

1. Лествице Јаковљевог сна
2. Појам светог кроз историју
3. Свето као човеково богатство
4. Примери Јаковљевог сна у уметности
5. Јаковљеве лествице у светској духовној архитектури

Задатак ове дисертације заснивао се на истраживању појма хармоније и светог,  сагледаних  из перспективе  Јаковљевих  лествица, као и на  анализи суштинских  елемената егзегезе референтног библијског текста, на сагледавању храма као остварења хармоничног и светог у разним  религијама и културама. Упоредна  анализа је  трагала за заједничким  именитељима у неким религијама,  за социјалном хармонизацијом  неба и земље кроз стварање сродних средишта ходочашћа, сагледавајући  улогу уметности у том процесу. Намера је била да се разјасне појмови светог и склада из угла извештаја о Јаковљевим  лествицама  као архетипскe  представe  сусрета  неба и земље.  Служећи  се  хеуристичким поступцима културне антропологије,  кандидат је настојао да подробно размотри човекову потребу да помоћу симбола искаже невидљиво, с  обзиром на то  да је контемплативно  један од  најважнијих  чинилаца  на којима почива култура.

У овом раду се настојало на подробном образложењу  феноменологије, природе и функције светог,  уз  анализу  појмова  јерофаније  и хармоније, као и значаја Јаковљевих лествица,  које  у себи садрже елементе хармоније и светог и које се као такве могу применити на свете грађевине многих религија и култура. Предмет анализе били су и елементи светих грађевина: куполе,  минарети  и  ступе, освећење предмета, помазање  -  преко којег  се испољило  мистичко искуство, олтарима који су подизани на узвишењима, врхови гора и  брежуљака, као  најсветији делови  храмова, и успињање, које је израз општења са божанствима, јер  успињањем  човек надилази своја чула.  Еквивалент у успињању су горе, храмови, египатски обелисци, вавилонски зигурати, египатске и астечке пирамиде, старогрчки и римски храмови.  Обрађен је и „силазак неба на земљу“  кроз  разматрање  таоистичких, шинтоистичких,  будистичких  храмова,  статуа  Буде, као и хришћанских  и исламских  храмова.  Наведени су  и различити  примере  из књижевности који у себи садрже елементе Јаковљевих лествица, као и сам развој појма хармоније. Методологија истраживања ослањала се и на теорије најпознатијих  аутора  из области социологије и антропологије религије попут Емила Диркема, Анрија  Ибера, Марсела Мoса, Левија Брила, Рожеа Кајое,  Лауре Леви Макаријус и Ренеа Жирара, као и највећих историчара религије, обновитеља светог, Натана Содерблома, Рудолфа Отоа, Ван дер Лева и Мирче Елијадеа. Обрађена је и теорија хармоније код грчких неких филозофа и Конфучија. 

У  XX и XXI  веку појавиле су се многе расправе о  феномену сакралног.  Истицање сакралног у данашњим  теоријским истраживањима  указује на то да је реч о једној сталној и неугасивој  човековој одредници,  о  обнови интересовања за религијско у ширем смислу, што се јасно испољава и у појединим делима савремене светске књижевности. Кандидат је настојао да осветли  човекову  потребу да кроз појам светог изрази и оствари себе,  да ствара  уметност и културу. 

Четворочлану комисију одбране докторске дисертације сачињавали су: др Радмило Маројевић, редовни професор (Филолошки факултет Београд), др Кринка Видаковић Петров, научни сарадник (Институт за књижевност и српски језик Београд), др Драган Протић, ванредни професор (Богословски факултет Београд), и др Зорица Кубурић, редовни професор (Филозофски факултет Нови Сад).

Између осталог, Радмило В. Кошутић је превео следеће књиге: са енглеског „Кратка историја јудаизма“, са италијанског „Световност и религијски плурализам“, а са француског „Кратак водич кроз велике религије“. Објавио је следеће радове: „Свето у светској духовној архитектури“  (часопис Религија и толеранција бр. 17, јануар-јун 2012); „Трешњини цветови излазећег сунца“ (часопис Религија и толеранција бр. 18, јул-децембар 2012); „Алевити у оквиру шиитског ислама“ (часопис Религија и толеранција бр. 20,  јул-децембар 2013);„Ка теологији ослобођења“ (планирано објављивање у часопису Религија и толеранција бр. 23, јануар-јун 2015). Написао је и приказе за књиге „Поклоничка путовања“  Карла Маце (објављено у часопису Путопис, бр. 2, 2013) и „Италијанско-српски сусрети између XIX и XX века“ Љиљане Бањанин (планирано објављивање у часопису Путопис, бр. 1, 2015).