Радна декларација Међународног научног скупа “Правни положај Цркава и верских заједница у Црној Гори данас”, Бар 23-25. мај 2008

Да би се правно реглементирали односи између државе и цркава и вјерских заједница, и у духу међусобног повјерења и плодотворне кооперације са властима у Црној Гори, као и у интересу општег добра земље и њених грађана, неопходно је поштовати пет фундаменталних начела: слободу вјероисповиједања, неутралност државе, принцип једнакости вјерских заједница, право цркава и вјерских заједница на самоодређење и кооперацију државе и вјерских заједница.

(а) Држава и вјерске заједнице су упућене на међусобну сарадњу због тога што постоје заједнички јавни интереси државе и вјерских заједница, многи држављани и вјерници су једни те исти људи и имају слободе и права које је држава дужна да јемчи, а међу којима вјерској слободи и праву припада изузетно мјесто. Осим тога, мноштво је конкретних разлога због којих као правни модел односа државе и вјерских заједница предлажемо систем кооперативне одвојености и сарадње државе и вјерских заједница, идући тако у сусрет савременим трендовима у европском законодавству у области државно-црквеног права.

У вези с тим, комплексност правног односа државе и вјерских заједница огледа се у мноштву конкретних права која би закон требало да садржајно обухвати и нормира. Она укључују социјална права и равноправни статус вјерских службеника, право на организовану духовну помоћ у војсци, затворима, болницама и другим државним установама, приговор савјести; признавање црквених матичних докумената пред државним органима, положај вјерских школа и факултета у образовном систему; статус, права и обавезе вјерских добротворних организација; заштита културног и вјерског насљеђа; најзад, а томе би требало посветити посебну пажњу, право на вјерску наставу (вјеронауку) у државним школама, да држава признаје цркве и вјерске заједнице као правно лице sui generis.

На тај начин јасно би се показало да законодавац вјерску слободу, као саму суштину слободе, схвата конкретно а не апстрактно, и да она као таква треба да буде зајемчена а не само прокламована.

(б) Посебан проблем је непостојање закона о реституцији имовине која је одузета црквама и вјерским заједницама: предлажемо да се у најкраћем року на праведан начин врати противправно одузета имовина. Постојећим законима реституција је омогућена свима осим црквама и вјерским заједницама, што одудара од правне праксе у већини бивших комунистичких земаља. Уз то, у Црној Гори не постоји правна сигурност ни у погледу имовине која је сада у посједу вјерских заједница. Имовина која припада црквама и вјерским заједницама заслужује заштиту државе.

(в) Законом би требало да се утврде медијска права цркава и вјерских заједница и да јавни медијски сервис одговорно, вјеродостојно и цивилизовано извјештава о црквеном и вјерском животу у Црној Гори. У новом, не више комунистичком социјалном пољу цивилизован однос према црквама и вјерским заједницама има за циљ друштвену стабилност као вриједност нужну за демократско и европско друштво. Први услов за то је да се поштује идентитет цркава и вјерских заједница, који происходи из њиховог неотуђивог права на самоодређење. Држава би требало да јемчи и штити права која цркве и вјерске заједнице имају са таквим идентитетом какав имају, а не да их признаје у смислу да успоставља њихов идентитет. Једноставније речено, држава овдје не производи онтолошки реалитет, већ правни реалитет. Правно признати Цркву и вјерску заједницу значи систем обавеза у односу на Цркву и њен идентитет који држава мора да прихвати. Другачије речено: право да се вјерује значи обавезу државе према онима који вјерују. То важно и комплексно право медији, у првом реду државни, дужни су да промовишу а не да дезавуишу.

Организатори међународног научног скупа „Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној гори данас" одржаног у Бару од 23. до 25. маја 2008. године су:

Православна митрополија црногорско-приморска и Православна епархија будимљаско-никшићка у сарадњи са Римокатоличком бискупском конференцијом Св. Кирило и Методије, Исламском заједницом Црне Горе, Фондацијом за јединство православних народа из Москве и Фондацијом Конрад Аденауер у Црној Гори.

УЧЕСНИЦИ:

проф. др Си­ма Авра­мо­вић (Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Ср­би­ја)
проф. др Ва­ле­риј Алек­се­јев (пред­сјед­ник Фон­да је­дин­ства Пра­во­слав­них на­ро­да, Мо­сква)
Њ. В. Г. др Ам­фи­ло­хи­је Ра­до­вић, АЕМ Цр­но­гор­ско-при­мор­ски
проф. др Ра­до­ван Би­го­вић (Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Ср­би­ја)
ђ. Емилијанос Бојану (пред­став­ништво Ца­ри­град­ске Па­три­јар­ши­је у ЕУ, Бри­се­л)
Пе­тер Вајс (посла­ник пар­ла­мен­та СР Ње­мач­ке)
проф. др То­мо Вук­шић (све­ште­ник, пред­став­ник Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни)
Ве­сна Го­лу­жа (пред­сјед­ни­ца Фон­да за ре­сти­ту­ци­ју Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске)
Бу­ди­мир Ду­бак (бив­ши ми­ни­стар вје­ра у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Цр­не Го­ре)
Њ. П. Г. Гри­го­ри­је Ду­рић (епи­скоп За­хум­ско-хер­це­го­вач­ки, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на)
Њ. В. Г. Ки­рил (Ми­тро­по­лит Вар­нен­ски и Ве­ли­ко­пре­слав­ски, Бу­гар­ска)
Mонс. др Ан­дри­ја Ко­пи­ло­вић (Те­о­ло­шко-ка­ти­хет­ски ин­сти­тут у Су­бо­ти­ци, пред­став­ник Међународне Би­скуп­ске кон­фе­рен­ци­је св. Кирила и Методија)
проф. др Зо­ран Кр­стић (Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Ср­би­ја)
проф. др Са­во Мар­ко­вић (Уни­вер­зи­тет Црне Горе)
Њ. П. Г. Јо­а­ни­ки­је Ми­ћо­вић, пра­во­слав­ни епи­скоп Бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки
проф. др Ха­ра­лам­бос Па­па­ста­тис (Уни­вер­зи­тет у Со­лу­ну, Грч­ка)
проф. др Ми­лан Ра­ду­ло­вић (бив­ши ми­ни­стар вје­ра у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је)
Ду­шан Ра­ки­тић (бив­ши се­кре­тар за за­ко­но­дав­ство у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Бе­о­град)
еф. Џе­мо Ре­џе­ма­то­вић (глав­ни имам за Под­го­ри­цу Ислам­ске За­јед­ни­це у Цр­ној Го­ри)
проф. др Гер­хард Ро­берс (Уни­вер­зи­тет у Три­ру, Ње­мач­ка)
проф. др Дар­ко Та­на­ско­вић (Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, Ср­би­ја; бив­ши ам­ба­са­дор Ср­би­је и Цр­не Го­ре у Ва­ти­ка­ну)
Вла­ди­мир То­до­ро­вић (Ди­рек­ци­ја за ре­сти­ту­ци­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је)
проф. др Сил­вио Фе­ра­ри (Уни­вер­зи­тет у Ми­ла­ну, Ита­ли­ја)
Њ. E. Г. Јо­зеф Хо­ма­јер (би­скуп Хилдесхајма, пред­став­ник Би­скуп­ске кон­фе­рен­ци­је зе­ма­ља Европ­ске Уни­је)
др Дра­го Че­пар (ди­рек­тор Уре­да за вјер­ске за­јед­ни­це Ре­пу­бли­ке Сло­ве­ни­је)
мр Ве­ли­бор Џо­мић (све­ште­ник, Пра­во­слав­на Ми­тро­по­ли­ја Цр­но­гор­ско-при­мор­ска, Под­го­ри­ца)
проф. др Бо­го­љуб Ши­ја­ко­вић (Уни­вер­зи­тет Цр­не Го­ре; бив­ши ми­ни­стар вје­ра у Вла­ди СР Ју­го­сла­ви­је)
Дра­ган Шоћ (бив­ши ми­ни­стар прав­де у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Цр­не Го­ре)

Извор: Митрополија црногорско-приморска