Резолуција Скупштине Епархије канадске
РЕЗОЛУЦИЈА
34. Скупштине Епархије канадске Српске Православне Цркве одржане у манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону од 5. до 6. фебруара 2016. године.
Ми, свештеници, свештеномонаси и мирјани – представници и делегати свих парохија и Црквено-школских општина подручне нам Епархије канадске, сабрани на Годишњој скупштини у манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону, под омофором надлежног нам архијереја, Његове Светости Патријарха српског и администратора Епархије канадске Г. Г. Иринеја, доносимо ову
Р Е З О Л У Ц И Ј У
1. Упућујемо наше поздраве и изразе синовске оданости, љубави и поштовања пуноћи Српске Православне Цркве оличеној у отачаственим архијерејима Српске Православне Цркве у отаџбини и расејању, члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.
2. И овом приликом изражавамо своју оданост пуноћи и јединству наше Мајке Цркве, сабрани, по Божјем промислу и руководством мудрог и смиреног наследника Архиепископа пећких, Митрополита београдско-карловачких и Патријараха српских – Г. Г. Иринеја.
3. Увек са будним осећањима љубави и одговорности, упућујемо и наше братске и сестринске поздраве свим Србима православне вере на просторима Богом спасаване наше Епархије, који својом вером, надом и љубављу искупљују време, не на нашој, него на Божјој земљи. У ишчекивању припремних недеља Великог поста, који нас припрема за незалазну васкршњу радост, желимо да са овог светог места умолимо све наше православне сународнике да Цркви прилазе, да Цркву доживљавају и да се према Цркви опходе као према Телу Христовом, а не као према једној од рукотворених организација. Јесте да и Црква има своје законе и прописе, неопходне за Њено деловање у свету и међу људима, али превасходни закон Цркве увек је био, јесте и биће закон љубави. Једино нас у Цркви може озарити та љубав, љубав Христова која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божјом (Ефесцима 3:19). Молимо се Господу да речи Светог апостола Павла: „све ми је слободно, али није ми све на корист (1. Кор. 10,23)“, даду снагу умировљеном епископу Георгију и свима његовим следбеницима за постизањем мира, љубави, смирења и свих врлина.
4. Држимо се молитве да би и она нас одржала на мору овог све узбурканијег живота. Али после молитве, а пре Исповести и Причешћа, опростимо једни другима! Опраштајмо и помажимо! Помажимо једни другима, али помажимо и Цркви за коју смо сви одговорни, а да би Црква могла да врши своју мисију. Не тражимо да Црква буде оно што Она по својој природи никада не може да буде. Црква није место ни за политику, ни за неодговоран осећај етничке припадности, а најмање је Црква место за забаву!
5. Посебно апелујемо на верни народ наше свете Цркве у Канади да избегавају сарадњу или полемику са расколничком групацијом Марка Радосављевића, који је самога себе од Цркве одлучио и тим путем повео многе. Међу њима, и бившег нашег у Христу брата, протођакона Стефана Икономовског. Следбеници њихови се у маленом чамцу са таласима боре, а поред њега плови и са олујама света се бори огромни брод, који је усидрен у Царству Небеском и по речима Господњим врата паклена неће је савладати (Мт. 16,18).
6. Истрајни у намери да сведочимо Христа и Светосавље на овом континенту земље Господње, охрабрени смо подршком епископа, свештенослужитеља и верника Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. Доживели смо у протеклих неколико месеци саборност на делу и љубав братску. Прославили смо канонизацију Светог Севастијана Џексонског у Алхамбри и Светог Мардарија Канадског и Америчког у Либертивилу, где су у значајном броју били присутни свештеници и верници Епархије канадске. Захваљујемо Епископима наше свете Цркве на љубави и гостопримству, преосвећеним епископима Лонгину и Митрофану. Они су и нас посетили и подсетили на љубав, бригу и старање наше свете Цркве о својој деци, јер су се молили са нама за спасење богомспасаване Епархије канадске и народа њеног, Српској Православној Цркви верног.
7. Са дубоким осећањем хришћанске љубави, али и не малог дивљења, посебно данас поздрављамо наше Србе и Српкиње и српску децу у Старој Србији – на Косову и Метохији, који непристајањем на људску неправду, а поуздањем у Божју правду, истрајавају на своме путу који је свакодневна Голгота. Зна овај свет, чак и када неће и не сме да призна, да је Косово и данас Србија, јер по речима песника: ако је њихово, зашто од нас траже да им га дамо? Јединствени смо у подршци Српском Патријарху да се Косово и Метохија никада и ни под каквим условима не могу и не смеју добровољно дати.
Живот сваког Србина, Српкиње и Српчета на Косову и Метохији је данас налик воштаници која светлошћу Христовом светли. Оном истом светлошћу која је поставила темеље, а обасјава куполе Пећке Патријаршије, Грачанице, Дечана, Девича и свих српских манастира на земљи коју су свети преци наши молитвом и покајничким сузама од неба примили. О тој светлости сведоче и подвизи храбрих наших монаха и монахиња на косово-метохијској постојбини нашој.
8. Ако ми Срби из Канаде мислимо и осећамо да не можемо више да учинимо за своје претке, немојмо бар рану већом стварати тако што ћемо о њима само певати. Певајмо, још како, али и пођимо у сусрет сведоцима вере и имена српског. Кренимо им у загрљај да им се тамо, на земљи Божјој, а онда и њиховој и нашој, захвалимо што чувају оно што није тек само најскупља српска реч, него и жива рана на страдајућем телу и данас распетог Спаситеља. То значи да је и јасеновачка реч врло скупа. Колико моштију светитеља наших тамо почива? Колико наших хероја је бачено по јамама херцеговачким, без споменика или гробља где ће се било ко помолити? По земљи Србији? Много је неопојаних гробова, а мало споменика и меморијалних центара. Немамо исписана имена својих жртава, а љутимо се јер нас зову злочинцима. А злочин наш је што наше жртве заборављамо.
9. Погледајмо, браћо Срби који живимо у Канади, ослушнимо своју историју. Која је разлика између светих косовских јунака и хероја нашег доба? Прве је свет обезглавио, а друге је свет утамничио. Очима Светог Николаја, тако нас гледају очи наших великана, гледају нас кроз свој тамнички прозор, али гледају нас, своје наследнике, гледају нас и радују се, јер смо захваљујући њима још увек слободни.
10. Као житељи Канаде, упућујемо наше молитве Свемилостивом Богу да утеши све оне које овосветске трагедије уцвелише. Молимо се за покој душа свих који су изгубили своје животе само због имена свога и вере хришћанске. Забринути околностима у којима се многи од наше браће по вери налазе, позивамо на умножење молитава за мир у Сирији, Ираку и Украјини и у целом свету. У околини Багдада спаљују манастире из 4. века и монахе њихове разапињу на крстове. А свет ћути и не реагује.
11. Поздрављамо новоизабрано руководство државе Канаде, на челу са премијером господином Џастином Трудом. Као потомци имиграната, односно досељеници у Канаду, са поносом истичемо да смо грађани најбоље уређене државе на свету. Имајући у виду толеранцију за различитост мишљења и животних погледа, не можемо да се не осврнемо на тенденцију потискивања традиционалних хришћанских вредности у нашем друштву. Апелујемо да хришћанска начела која су уткана у темеље ове државе морају да се поштују. Противимо се кршењу моралних норми кроз одобравање такозваних медицинских самоубистава, абортуса, легализације марихуане, и непотребног упознавања малолетника са сексуалним перверзијама по основним школама.
12. Благодарни смо Творцу и Сведржитељу нашем на свим добрима којима нас је походио у протеклој години Милости Његове, молећи му се да нас и у овој години не заборави, и да нам подари снаге да Га на сваком кораку сведочимо и да се Њега и Његових угодника и Његове најмање браће никада не постидимо у вреви овога света која покушава све више да нас узима под своје, јер је мудрост овога света лудост пред Богом (Прва Коринћанима 3:19). Наше је да се трудимо, да верујемо и да се надамо и да тако са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави. Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4:2-3).
Извор: Епархија канадска
