Саопштење Епископа рашко-призренског Теодосија
Поводом кандидатуре косовских институција за чланство у УНЕСКО и најновије изјаве г. Петрита Селимија који одбија сваки разговор о српској баштини у оквиру Бриселског дијалога Епископ рашко-призренски и члан Светог Архијерејског Синода г. Теодосије данас је издао следеће саопштење:
Најновија изјава заменика иностраних послова косовских институција г. Петрита Селимија пре три дана у дневном листу „Данас“ коначно је показала стварне намере Приштине поводом питања српске православне духовне и културне баштине на Косову и Метохији. Наиме, у својој изјави г. Селими експлицитно тврди да питање српске православне баштине неће бити разматрано у Бриселу, јер је оно већ разматрано у Бечу у оквиру Ахтисаријевог плана и да Косово не жели да дискутује о питањима која су већ решена.*
Његова Светост Патријарх Српски Иринеј је у свом писму генералном директору УНЕСКО гђи. Ирини Боковој 14. септембра, говорећи о угрожености српског идентитета и светиња на Косову и Метохији, између осталог, снажно нагласио да СПЦ „одлучно инсистира да питање српског православног наслеђа на Косову и Метохији мора да буде укључено у бриселски дијалог између Београда и Приштине“ и да су СПЦ потребне међународне гаранције за њену баштину на овом простору. Влада Србије је истог месеца званично затражила од кабинета Високог представника ЕУ за спољну политику гђе. Федерике Могерини да се што пре отвори дијалог о питањима српске баштине и имовине СПЦ на Косову и Метохији у оквиру бриселског дијалога.
Косовска страна је на ове конкретне предлоге за дијалог, који би се водио под покровитељством Европске Уније, одговорила писмом највиших косовских званичника генералном директору УНЕСКО 7. октобра гарантујући да се косовске институције придржавају Анекса 5 Ахтисаријевог плана о заштити идентитета, имовине и посебних односа са Србијом и да ће гарантовати СПЦ пуну заштиту.
Ово писмо са обећањима косовских званичника нас је изненадило с обзиром да је познато да су косовске институције већ избрисале из свог Устава и закона свако помињање Ахтисаријевог плана, а самим тим и Анекса 5 и принципа заштите српске баштине још 2010. године и да је садржај Анекса 5 само једним делом унесен у косовске законе, који су, како добро знамо, подложни промени и нису под међународним гаранцијама.
Српска Православна Црква се уверила у стварне намере косовских институција још у априлу месецу ове године када је Министарство културе Косова припремило нови нацрт закона о културној баштини који је игнорисао посебан статус објеката СПЦ. Исто се поновило и са недавним нацртом стратегије за културну баштину на Косову у предстојећем периоду до 2025. године. Иако су оба документа повучена због отвореног противљења СПЦ и снажне међународне интервенције, оба документа јасно показују да су ставови изречени у поменутом писму косовских званичника само неискрена обећања у служби што лакшег уласка Косова у УНЕСКО јер је непосредно пре овог писма поменутим нацртима закона и стратегије за културну баштину Приштина управо изнела супротан став, потпуно негирајући посебан статус баштине СПЦ.
Стога поменути став г. Селимија додатно потврђује сумње СПЦ у искреност косовских званичника. Нажалост, одбијање Приштине да прихвати дијалог о српској православној баштини у Бриселу јасно показује да је њихов циљ да што пре уђу у УНЕСКО како би статус у овој организацији искористили као средство даље културне репресије против СПЦ поновним стављањем на сто спорних нацрта закона о култури, а све под кишобраном УНЕСКО.
Имајући у виду читав овај след догађаја, Епархија Рашко-призренска СПЦ најоштрије осуђује ову изјаву г. Селимија и предлаже да се под покровитељством ЕУ што пре отвори дијалог о српској баштини на Косову и Метохији и да се заустави процес уласка Косова у УНЕСКО. У оваквој ситуацији, у којој наша баштина нема адекватно међународно гарантовану заштиту, апсолутно је јасно да би улазак Косова у УНЕСКО био отворени акт културне репресије над српском баштином на Косову и Метохији , која је у току 15 година више пута страдала управо од албанских екстремиста, због чега су, уосталом, наше светиње већ годинама на листи Светске културне баштине у опасности. Наши манастири и цркве нису и не могу бити музеји, већ су богослужбени објекти, и сваки покушај Приштине да примени насиље било институционалним путем или подстицањем анти-православног расположења биће додатни показатељ стварних намера које воде албанизацији целокупне културне и духовне баштине на Косову и Метохији.
Српска Православна Црква је спремна да своју забринутост због одбијања дијалога Приштине отворено потврди још једном пред свим чланицама УНЕСКО и да упозори да ће евентуални пријемом Косова у ову организацију, посебно у оваквој ситуацији нашим светињама, које су и једини објекти УНЕСКО на Косову и Метохији, бити наметнута отворена окупација. После свега овога наша Епархија не може да има поверења у косовске институције и до почетка дијалога о културној и духовној баштини биће принуђена да суспендује директне контакте са косовским званичницима, настављајући да своје проблеме са Приштином решава уз посредовање међународних представника на Косову и Метохији, уколико они покажу за то спремност. У ситуацији када Врховни суд Косова практично одузима манастиру Високи Дечани 50% своје имовине и када се понављају вандалски акти, као недавно каменовање цркве у Ораховцу уз сталне претње рушења храма Христа Спаса у Приштини, можемо само да кажемо да на овај начин косовске институције све више угрожавају наш живот и опстанак на Косову и Метохији. Изјаве које се из Приштине пласирају у свет да су српске цркве на Косову наводно заштићене у светлу свих изјава и догађаја потпуно падају у воду пред чињеницом да су то једини хришћански објекти у Европи под оваквим безбедносним режимом полиције и НАТО снага, што је директна последица вишегодишњег албанског вандализма, етничке и верске нетолеранције.
Овај наш став није политички мотивисан, што смо понајбоље показали вишегодишњом спремношћу да радимо са свим људима добре воље и у свему што води очувању нашег народа, баштине и светиња. Зато се и надамо се да ће међународна заједница помоћи да се овај проблем превазиђе отварањем што скоријег дијалога о нашој баштини у Бриселу и да српска православна духовна и културна баштина на Косову и Метохији у будуће не буде камен спотицања, већ мост за помирење свих људи добре воље на овим просторима.
Eпископ рашко-призренски и косовско-метохијски
ТЕОДОСИЈЕ
Призрен-Грачаница, 16. октобар 2015.г.
-------------------------------------
фуснота:
*http://www.danas.rs/danasrs/politika/spc_je_bezbedna_na_kosovu.56.html?news_id=309512
„Da li će pitanje srpskog pravoslavnog nasleđa biti otvoreno u briselskom dijalogu?
- Ne. Ovo pitanje je razmatrano na bečkom dijalogu tokom procesa koji je vodio izaslanik UN Marti Ahtisari. Dalju pomoć su unilateralno obezbedili kosovski lideri. U Briselskom dijalogu ne može biti otvorena nijedna tema bez eksplicitnog pristanka obe strane i sigurno je da Kosovo ne želi da diskutuje o pitanjima koja su već rešena. Briselski dijalog nema ništa sa agencijama UN. Dijalog se odnosi na to da se dve države međusobno priznaju korak po korak.“
Извор: Епархија рашко-призренска
