Саопштење Православне Охридске Архиепископије

Поводом најновијих дешавања, у којима је, по ко зна који пут, потврђено угрожавање људских права и верских слобода у Републици Македонији, о чему ће бити обавештена демократска европска јавност, Православна Охридска Архиепископија издаје следеће

САОПШТЕЊЕ

Дана 10. јануара 2004. године по одслуженој Божанственој Литургији у параклису Васкрсења Христовог полиција је извршила претрес под изговором да тражи ватрено оружје. Не знамо зашто Министарство унутрашњих послова (МВР) није обавестило јавност да ништа од оног што су тражили, а ни слично томе, није пронађено, о чему постоји записник са потписима двојице сведока.

После претреса полицајци су привели двојицу владика и све монахе и монахиње. Без икаквог образложења су их држали у полицијској станици пуних тридесет часова у недостојним условима. После тридесеточасовног притвора пуштени су са објашњењем да су, служећи Литургију (што је иначе чињено без икаквих проблема годину и по дана), нарушили јавни ред и мир.

Његовом Високопреосвештенству Митрополиту велеском и повардарском и егзарху охридском г.г. Јовану је изречена мера притвора у трајању од 30 дана. Нашем духовном пастиру и молитвеном ревнитељу пред Богом дајемо потпуну подршку и никада се нећемо одрећи истине, зато што је она Христос, и нећемо дозволити расколничкој организацији да порази пастира и да му растера овце.

Овим је такозвана Македонска Православна Црква показала да није мајка већ маћеха која губи монахе и која је наручила интервенцију полиције, и која би жртвовала не само монахе него и цео македонски народ и државу, зарад седам духовних инвалида који седе у расколничком Синоду Македонске Православне Цркве. Знамо да народ и последњи денар од својих радничких плата оставља по храмовима, који се претварају у приватни бизнис расколничке јерархије Македонске Православне Цркве, која та средства користи да се вози у скупим аутомобилима, да живи на високој нози и да растура дијаспору, демонстрирајући истински антимакедо-низам. Овакав неродитељски однос, са сигурношћу знамо, изазваће припајање не само осталих манастира и монаха него и великог броја свештеника.

Због тога је верни народ решен да подржи канонску јерархију Охридске Архиепископије и да одбрани манастире од варварства расколничке организације која себе назива Македонском Православном Црквом.

У прилог горе наведеног, као разумна, логосна бића, спремни смо да, уместо примитивизма и тортуре којој је прибегла расколничка МПЦ, до истине дођемо на културан и цивилизован начин, преко ТВ-трибина, у дијалогу са било којим од архијереја расколничке МПЦ.