Саопштење за јавност

Поводом напада на архијерејског намесника сарајевског протојереја-ставрофора Јеремију Старовлаха и његову породицу

У недељу пре Христова страдања, док наш народ страда на Косову и Метохији, сведоци смо, у нашој средини, нових злочиначких напада на достојанство нашег народа.

У ноћи, 01. априла 2004. године, око 01,00 сат по поноћи, војници СФОР-а извршили су брутални напад на парохијски дом у Палама.

Том приликом, тешко су повређени православни свештеник са Пала, архијерејски намјесник сарајевски протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и његов син Александар. По тежини задобијених повреда, а обојица су у критичном стању, јасно се види да нападачи нису презали ни од убиства.

Понижен је и свештеник Миомир Зекић, на ког се пуцало, и који је након тога везан заједно са својом супругом. Не треба ни помињати каквом су страху били изложени чланови свештеничких породица, у то доба ноћи.

Приликом овог упада, уз употребу експлозивних направа и ватреног оружја, значајно је оштећен парохијски дом, свештенички станови и околне зграде, као и храм Успења Пресвете Богородице на ком су од силине детонације попуцала стакла.
Као хришћански свештеници, а у име својих заједница, обраћамо се онима који љубе слободу и мир у Европи и читавом слободоумном свету, желећи да јасно изнесемо суд о овоме догађају.

Овим чином показано је да се данас у сред Европе врши терор, не само над невинима који путују возом, обављају куповину или своје свакодневне дужности не слутећи да мач злочинца виси над њиховим главама.

Злочин тероризма је у овом случају специфичан и има посебну тежину, јер терор врше они који себе представљају главним борцима против ове пошасти.
Друга особеност овог нехуманог напада је та да је нападнут хришћански православни свештеник. Нападнут је у своме дому, у глуво доба ноћи на најбруталнији начин, а у срцу Европе, чије конвенције почивају на хришћанским темељима, од такозваних «мировних снага», којима је само неколико дана раније љубазно отворио свој дом и такође им љубазно напоменуо да ће то урадити кад год зажеле. Свештеник Јеремија и његов син познати су по мирном и честитом животу, и никада нису имали никакав сукоб са законом, по било ком основу.

Размишљајући о мотивима оваквог вандализма, не можемо а да не приметимо да се већ дуже време, циљаном медијском кампањом, компромитује Српска Православна Црква, њено свештенство, које се без доказа оптужује за помагање осумњиченима за ратне злочине, а тиме се, на најперфиднији начин, ставља на стуб срама читав један хришћански народ. Тако је у неким злонамерним медијима отац Јеремија Старовлах, иако невин, означен као сарадник хашких оптуженика, а непосредно након тога, СФОР налази за сходно да отпочне небивали лов на породицу голоруког свештеника.

Више је него јасно да овај злочиначки акт није имао за циљ «наводно» хватање оптужених за ратне злочине, него да је једини циљ био напасти душу овог народа, а то је његова Црква. Црква и њену свештеници никада ничим нису давали повода за овакве оптужбе и за овакав напад. Инсинуације нису докази, а ако постоји докази нека се јавно покажу и изнесу.

Ми, свештеници, јавно постављамо питање: да ли су животи нас и наших породица, овог часа у рукама наоружаних, а који су опет, очигледно у рукама једностране и мржњом заслијепљене штампе БиХ која, такође, ником није одговорна за своје лажи. Кад је слободно покренути хајку и лов на свештенство, шта да очекује прости и незаштићени народ?

Надамо се да се сви одговорни у овој земљи, почев од најодговорнијег г. Ешдауна, преко власти, како оних у Сарајеву, тако и оних у Бањој Луци, данас стиде.
Нажалост, судећи по њиховим првим реаговањима, немају ни толико људског досојанства и одговорности. Шта од њих више да очекујемо?

Документацију која свеједочи о овом бруталном чину, о свакој капи крви и прамену косе невиних, послаћемо свим европским институцијама и хришћанским црквама у свету, тражећи од њих помоћ и заштиту за основна људска права на живот и исповедање вере, како нама свештеницима, тако и нашим верницима и свима онеправвованима.

То је разлог што након овог догађаја, до јасне промене и очигледне осуде овог злочина, и кажњавања одговорних, Ми епископи и свештеници и наши верници прекидамо сарадњу и комуникацију са таквим међународним организацијама и институцијама у БиХ, а и са органима власти у Републици Српској и БОсни и Херцеговини, уколико они најхитније не подрже наш став и затраже осуду злочина и кажњавање злочинаца.

На крају подсећамо господу која с наоружањем маршира нашом земљом, да не праве од нас Ирачане и Палестинце, јер до сада СФОР-у од нас није приетила никаква опасност, па тако њихова стратегија мора бити промијењена.

Дужни смо да, као људи вјере, који знају да цене свачије пожртвовање, изразимо захвалност особљу болнице у Тузли, јер су до сада часно и професионално обавили свој посао.

Митрополит дабробосански Николај
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, члан Светог синода Српске Православне Цркве
Епископ захумско-херцеговачки Григорије, члан Светог синода Српске Православне Цркве
Сво свештенство Митрополије дабробосанске