Саопштење за јавност Митрополије аустралијско-новозеландске

Недавно је Интернетом почело да кружи „саопштење за јавност“ са некаквог наводно „Свесрпског светосавског црквено-народног сабора Слободне Српске Православне Цркве“ у коме се на рачун Српске Православне Цркве износи низ флагрантних неистина и лажи, Божјим промислом подсећајући нас да се искушења увећавају и умножавају у данима поста. Саопштење потписује извесно новооснована организација „Епархија за Аустралију и Нови Зеланд Слободне Српске Православне Цркве“. Видевши тако претенциозно именовану НВО не изненађује нас и мегаломански именовани Сабор, како својим радом тако и саопштењем, но Истине ради и бриге о повереном нам српском православном стаду на овом Петом континенту, принуђени смо да јавности скренемо пажњу барем на оне делове поменутог „саопштења“ у којима се експлицитно удара на Српску Православну Цркву. Наиме:

1.     Ниједна Црквена општина, Мисионарска парохија, Манастир, нити помоћна организација Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, ни на који начин није учествовала у овом скупу нити је слала икакве „делегате“ или „посматраче“.

2.     Горепоменута НВО није Црква, барем не Православна, нити је у икаквој вези са било којом признатом Православном Црквом у свету. Сама дезигнација ''слободна црква'' је саставни део презвитеријанске традиције из оквира протестантских заједница, које, између осталог, саме бирају своје ''епископе'' а где ''председник'' такве једне ''епархије'' може бити цивил, и то екскомуницирани цивил.

3.     Јовица Никић, негдашњи игуман Софроније (Никић), који се у фамозном „саопштењу“ помиње као „администратор Епархије“ рашчињен је и размонашен 2009. године када је напустио монаштво, погазио монашки завет и послушање те из манастира Глоговац, у Епархији бихаћко-петровачкој, побегао у свет, тачније на Филипине, пишући накнадно из Маниле, између осталог, '' . . . одлучио сам кренути у земљу где не постоје Срби . . . ''

Ова група НВО активиста која се потписује као некаква српска слободна црква и епархија, део је грчке групе тзв. “Истинска православна црква Грчке“, односно њене отцепљене фракције тзв. „Кипријановаца“, која је настала из раскола тзв. Синода ''Калистоваца'' 1984. године. Раскол раскола који се налази у расколу и унутар тога трећег степена раскола сада формира некакву аутономну групу.

Њима се затим придружила и једна руска секта, основана 2002. године, тзв. ''Руска истинска православна црква'', која се недавно „прославила“ скандалозним покушајем ''канонизације'' Митрополита Гермогена, тобожњег првојерарха усташке творевине тзв. ''Хрватске православне цркве''!

Ти и такви „чувари и бранитељи истине“, у таквом броју, покушавају сада кријући се иза празних флоскула, безживотних придева и наводних веза са организацијом бившег владике Артемија, да се представе као некаква Црква; ни мање ни више него као Српска и Православна, но свакако слободна. На велику жалост свих оних који у томе учествују и свих нас који смо томе сведоци, својим секташким наступом и идеолошким фанатизмом ове изгубљене овчице Христове понашају се у правом смислу речи као „антисветосавци“. Покушавајући да створе неко самодовољно, изоловано, у себе затворено тело које би назвали Црквом, Српском и Православном, уместо оне једне, једине и недељиве Српске Православне Цркве, удаљили су се од Истине вере Светосавске.

Но, љубљени ми у Христу, нека нас у ишчекивању предстојећег радосног празника не саблазне напади на Цркву „јер је потребно да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан“ (Мат. 18;7) и када осетимо терет искушења којима нас куша нечастиви, сетимо се речи Старца Јефрема: „Бог допушта искушења да би нас подстакао да Га се сетимо. Кад Га призовемо, Он се понаша као да нас није чуо како би умножио наша мољења и како бисмо, из страха од различитих страсти, призивали Његово свето име. Кроз бол усрдне молбе освећује се наше срце и опитно се учимо слабости наше изопачене природе. На тај начин практично схватамо да без Божије помоћи ништа не можемо да учинимо... ... Дакле, заблагодарите Богу! Прославите Га устима и срцем, јер ће утеха благодати доћи након искушења, ако га поднесемо с трпљењем и благодарношћу.“

Благочестиви и богобојажљиви верни народ српски, који је више него велика већина васколиког доброг српског народа на Петом континенту, неће лако насести на подвале оваквих превараната, нити ће занемарити сопствене интересе зарад интереса једне НВО која се окитила шареним плаштом. Зато, љубљени, у овим данима уочи самог празника Рождества Богомладенца Христа нека нас овакви напади на Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву само радују, као што нас је Христос подучио у Беседи на гори (Мат. 5;12) А ово обраћање верном српском народу нека такође буде подсетник и на Наставак беседе на гори и молитву Господњу, Оче наш, која завршава речима „не уведи нас у искушење, но избави нас од злога“ (Мат. 6; 13).

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ИСТИНА СЕ ОВАПЛОТИ!

Са архипастирским благословом и очинском љубављу

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске
Српске Православне Цркве

у Сиднеју
о Светом Игњатију Богоносцу и
Светом Данилом Другом, Архиепископу српском,
2. јануар 2012. године