Саопштење за јавност Митрополије аустралијско-новозеландске

У граду Перту, у Западној Аустралији, под председништвом Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Иринеја, уз учешће више од стотину свештеника, свештеномонаха и изабраних представника, који су заступали подручне манастире, парохије и црквене општине, мисионарске парохије, Савез Кола Српских Сестара, Српско Православно Омладинско Удружење „SOYA” и помоћне организације Митрополије, 6. и 7. септембра 2013. године, одржано је заседање Првог Редовног Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске, Српске Православне Цркве.

Целокупној јавности, подсећања и разумевања ради, изложићемо кратко хронологију догађаја који су претходили овом историјском Сабору и довели до ове, толико жељене и сверадосне, „зоре новог дана“ у животу наше Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

4. септембра 2010. године, на Ванредном паралелном заседању Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке, одржаном у Гринзбороу, Мелбурн, једногласно и једнодушно је донесена одлука да се усвоји седма ревизија нацрта Устава, као плод вишегодишњег интензивног рада Заједничког Законодавног Одбора. Са тог заседања је упућена молба да Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве размотри и одобри предложени Устав.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора од 23. маја 2011. године донесена је одлука да се одобри предложени Устав Митрополије аустралијско-новозеландске и да се обе претходне епархије у Аустралији и Новом Зеланду угасе као засебне јединице и уједине у Митрополију аустралијско-новозеландску.

Објављивање Устава у Гласнику, званичном гласилу СПЦ, у јуну 2011. године, представљало је почетак правоснажности и примене Устава Митрополије у животу и раду Митрополије и свих потчињених тела и престанак важности прописа свих ранијих правних докумената.

Први Ванредни Сабор Митрополије аустралијско-новозеландске, одржан 3. септембра 2011. године у Рути Хилу, Сиднеј, донео је одлуку да се за примену Устава и свих пратећих компоненти на локалном нивоу одобри прелазни период од 4 године, до 2015. г.

Овогодишњи Сабор је разматрао питање примене Устава на нивоу локалних парохија и њихових црквених општина и мисионарских парохија и донео упутства о регистрацији једнообразних  Правила за све црквене општине и мисионарске парохије и усаглашавању локалних Уредби по истеку прелазног периода. Свака црквена општина и мисионарска парохија има право на Локалне уредбе, сходно локалним потребама или досадашњој пракси.

Такође је донесена одлука да се отпочне процес регистрације Устава Митрополије аустралијско-новозеландске актом Парламента Новог Јужног Велса, која ће бити важећа на територији целе Аустралије, односно да се региструје статуторно имовинско повереништво актом поменутог Парламента. Повереништво би било бирано на редовним Саборима Митрополије из редова учесника Сабора и било би надлежно само за имовину Митрополије док би парохије и њихове црквене општине и мисионарске парохије имале могућност избора; или да се придруже овом повереништву или да и надаље самостално брину о својој локалној имовини.

Приликом састављања Устава уложени су огромни напори да он буде складан спој духа Светог Писма, прописа Светоотачких канона и државних законских уредби Аустралије и Новог Зеланда, колико је то људски могуће.

Свако поштовање и свесрдну благодарност изражавамо свима који су се трудили на овом послу око Устава, који није само један правни документ који административно регулише наш живот у Цркви него кључни инструмент остварења јединства претходне две епархије у јединствену Митрополију.

Овај Сабор заједно са Митрополијским даном, који је такође одржан у Перту, у суботу 07. 09. 2013. званично је посвећен прослави 1700. годишњице Миланског едикта, што је Митроополија аустралијско-новозеландске посебно обележила прикладним промоцијама и промотивним материјалима, на челу са иконом Светог Цара Константина. Сабор је такође посвећен и 900. годишњици рођења Стефана Немање, утемељивача самосталне српске државе и 200. годишњици рођења великог  српског песника и тајновидца, Петра II Петровића - Његоша, владике Рада.

Сабрани под сводовима храма Св. Саве а под омофором канонског Архипастира нашег, Његовог Преосвештенства Епископа Г. Иринеја, свештеници и представници су током дводневног рада Сабора Митрополије показали дух јединства иако је било и различитих мишљења. Одлуке су доношене сагласношћу а сав рад је протекао у братској слози и истинској хришћанској атмосфери, сходно речи светога Павла: „..а сви удови једнога тела, иако су многи, једно су тело…“ (I. Кор. 12, 12). Осведочили смо се: „Гле, шта је добро или шта је красно, него да браћа живе заједно? … Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот довека“ (Пс. 132, 1-3).

Уверени смо да ће се од сада, још више него до сада, изобилна љубав Божја изливати на све верне и на све црквене заједнице, и утврдити нас на путу још ширег и већег напретка Богом чуване Митрополије аустралијско-новозеландске.

У светлости свега овога, жалости нас упорно одбијање мањине наших православних Срба да прихвате црквени ред и поредак. Позивамо их и очекујемо да коначно приђу са осталим народом Божјим под омофор и архипастирски благослов Епископа нашег и у јединство са својом мајком Црквом Српском, уместо што покушавају да своју духовну жеђ утоле на „изворима испроваљиваним“ и туђим. Истина је јасна: отпали делови треба да се причисле Телу Цркве да би и кроз њихове животе благодат Божја прострујала. Најважније у животу свакога човека треба да је брига за спасење, а по речи св. Кипријан картагински, „изван Цркве - нема спасења“.

Ми верујемо у посланство наше на просторима овог континента, да сољу светог Православља осолимо благословену земљу ову. Зато молимо све сународнике наше да буду свесни узвишеног звања, и да не одступају од вере прадедовске; да животима својим делотворно сведоче свету веру благога Господа Христа.

У историјски преломном времену кроз које смо прошли, Промисао Господњи за Цркву Своју свету,  упутио нам је за предводника светог човека, блаженопочившег Патријарха српског Павла, који је најсврсиходније одговорио изазовима времена, учећи све да увек на првом месту будемо људи.

Наш садашњи духовни вођа и поглавар Цркве светосавске, Најсветији Патријарх Г. Иринеј, такође води цркву кроз тешка и бременита времена. Захваљујемо Његовој Светости што нам је упутио поздравну реч и подарио свети патријарашки благослов за благословен рад нашег Сабора. Придодајемо молитве своје његовим, у срдачној нади да ће нам свима Господ подарити снаге да одговоримо изазовима пред које нас је историјски тренутак поставио. Молимо се Господу да Свјатјешем Патријарху нашем дарује снаге да брод Цркве уведе у мирне воде поретка црквеног и спасења народног.

Благодаримо Његовом Краљевском Височанству, престолонаследнику Александру II Карађорђевићу за честитке поводом „успостављања јединства и зацељивања дугогодишње ране на телу и души српског народа“, за поздрав и молитве које је упутио нашем Сабору, зажелевши успешан рад. Радујемо се заједно са целим краљевским домом Карађорђевића на исправљању учињене им историјске неправде и повратка блаженопочивших, раније у страним земљама сахрањених чланова породице, у своју земљу и на свој Опленац. Верујемо да ће одуживање овог дуга према својим великанима помоћи у зацељивању деценијских рана на телу српског народа.

Изузетно нас радује чињеница да је трудом и настојањем владике Иринеја свештенство подмлађено и умножено у последњих неколико година са 22 нова свештенослужитеља, а недавно је владика рукоположио још 5 дипломираних теолога.

Након завршетка радова на административном пољу и решавања проблема који већ годинама и деценијама окупирају нашу пажњу, црпе духовну енергију и материјална средства, стварају негативну атмосферу која нас спутава да се усредсредимо на истински рад на образовању и духовном просвећивању како деце и омладине тако и целокупне пастве, решени смо да у најскоријој будућности прионемо овом светом делу.

Архипастир наш, Преосвећени Владика наш, Г. Иринеј, пуни 7 година преданог владичанског служења Господу своме, Цркви светој и народу српском. Честитајући му срдачно, желимо да га Господ снажи, подржи и поживи на још много година.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска