Саопштење за јавност Mитрополије црногорско-приморске - 14. септембар 2011.
Поводом многобројних спекулација у јавности о правном положају Српске Православне Цркве у Црној Гори, односно њене: Митрополије црногорско-приморске и њених Епархија: будимљанско-никшићке, захумско-херцеговачке и милешевске, још једном, и опет, и поново, подсјећамо свеукупну јавност да у модерним државама, у којима су ратификоване Европска конвенција о људским правима и други међународни документи, ниједној државној власти или политичкој гарнитури не припада право да се, посредно или непосредно, мијеша у уређивање унутрашњег црквеног устројства било које Цркве или вјерске заједнице и да на такав начин угрожава слободу вјероисповијести.
Парадоксалност таквих изјава се најбоље огледа кроз чињеницу да се од Цркве упорно тражи да престане да буде Црква и да, иако за то није надлежна, постане уред за признавање већ признате државе, нације и језика, а поједини представници власти упорно пледирају да се, без обзира на уставну одвојеност Цркве и државе, отворено мијешају у унутрашња црквена питања, и то све уз позивање ”на правну државу и владавину права”. Такви, на начелу идеолошког обоготворења државе и своје нације, радикално негирајући уставни грађански карактер Црне Горе, хтјели би да свенационалну, по природи универзалну Цркву – затворе у кавез своје етатистичко-нацистичке идеје.
Православни вјерници се свуда у свијету, па и у Црној Гори, обједињују и уједињују именом Богочовјека у Цркви Христовој, а не кроз нације, државе, партије и идеологије. Државна територија не зависи од унутрашњег црквеног устројства било које Цркве или вјерске заједнице и то је једини здраворазумски и правно утемељени приступ овом питању. У Цркву Христову Православну у Црној Гори сви су добро дошли, без обзира на њихове расне, националне и језичке разлике. То што она у Црној Гори има и административни назив Српска, плод је историјских прилика и већинског народа у коме служи, а никако њеног канонског устројства и саме њене природе, још мање националног поистовјећења Цркве са српском или било којом другом нацијом. Да је то тако, јасно свједочи и назив у новије вријеме основне православне епархије у Црној Гори „Митрополија црногорска“, која је скоро четири стотине година била позната као „Зетска“, па ником данас не пада на памет да је поистовјећује са Зећанима.
Отуда се правни положај Цркава и вјерских заједница у Црној Гори, као и у свуда у демократском свијету, може рјешавати једино уз обострано уважавање државе и Цркве, а разговори о тим темама не могу бити коришћени као простор за нарушавање унутрашње аутономије било које Цркве или вјерске заједнице. Чињеница је да је источно-православна вјера у Црној Гори Краља Николе била уставом потврђена државна вјера, али је, такође, чињеница да она то данас, на жалост, није. Такође, чињеница је да важећи Устав Црне Горе и законе по којима су Цркве и вјерске заједнице одвојене од државе није припремала и доносила Православна Црква већ Скупштина Црне Горе. Судећи по неким изјавама, изгледа да би појединим државним функционерима, попут актуелног предсједника Скупштине, био прихватљив једино модел да Црква, и то само Православна, буде одвојена од државе, али да, при том, држава не буде одвојена од Цркве, како би се Црква претварала у послушницу и полугу режима и његове ефемерне идеологије.
Још једном позивамо државне званичнике да престану да се поигравају са Црквом, вјерским осјећањима грађана и црквеном историјом у политичке сврхе, зарад разарања јединства Цркве, продубљивања подјелâ у народу и прикупљања политичких поена. Од Владе Црне Горе очекујемо да се, по истом принципу као, када је Српска Православна Црква у питању, у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, приступи потписивању уговора, у истом обиму и садржају права као што је потписано и са Римокатоличком Црквом, како би се што прије уклониле постојеће, вјештачки и антиуставно стваране разлике у правном положају Цркава и вјерских заједница и како би се престало са понижавањем ове, најстарије у Црној Гори установе која је била и остала, континуирано и без прекида осам вјекова, њена кичмена мождина. Митрополија црногорско-приморска и Епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска са своје стране имају добру вољу и намјеру, утемељену на канонском праву и црквеном уставу са једне, међународним стандардима са друге и важећем законодавству Црне Горе са треће стране. Са своје стране, схватамо и разумијемо да тај процес, као и у случају припремања Темељног уговора између Црне Горе и Свете Столице, не треба и не може бити брз, јер је, по оној народној, кусо све што је брзо.
14. септембар 2011.г.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
