Саопштења

Саопштење Црквене општине новосадске

Црквена општина новосадска
26. новембра 2012. године
у Новом Саду

САОПШТЕЊЕ

Црквена општина у Новом Саду одлучно одбацује дезинформацију коју су јуче пренели скоро сви домаћи штампани и електронски медији, објавивши да је на црквеном грађевинском плацу у улици Марка Миљанова 16 у Новом Саду извесни Р. К. погинуо приликом извођења грађевинских радова на рушењу приземног објекта, иначе власништво новосадске црквене општине.

Овом полуистином наведени медији су, преписујући вест једни од других, довели у забуну читаву јавност, наводећи је на погрешан и неистинит закључак да је Црква бесправно ангажовала овог грађевинског радника (у неким вестима и групу радника) да за њене потребе поруши објекат без примене законом прописаних безбедносних мера. Поједини новинари су отишли још даље оптужујућу Цркву да није потписала неопходан уговор о извођењу радова.

Ко је власник Белог анђела?

Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић

КО ЈЕ ВЛАСНИК БЕЛОГ АНЂЕЛА?

Реаговање на текст „Филарет није власник Белог анђела нити може да зарађује на њему”, објављен у листу Blic 22. новембра 2012. године

У дневним новинама „марке BLIC” од 22. новембра објављен је текст Филарет није власник Белог анђела нити може да зарађује на њему. Главни актер приче је Вера Павловић-Лончарски, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда.

Директорка Завода је изнела читав низ више него проблематичних ставова по питању судског спора Епархије милешевске против двадесетак банака које су на својим платним картицама штампале фреску Белог анђела из Милешеве. Павловић- Лончарски је посебно навела да ”Филарет није власник Белог анђела”, да је ”Министарство културе једино надлежно да одобрава коришћење нечега што спада у културно добро државе”, да ”Министарство културе процењује да се културно добро које се користи (конкретно, фреска Белог анђела на банковним платним картицама у овом случају - прим. В.Џ.) не употреби за нешто што је непримерено”, да је ”Филарет само владика који је ту привремено”.

Jош нешто поводом Белог анђела, Милешеве, Завода за заштиту споменикâ културе...

Епископ бачки др Иринеј: Jош нешто поводом Белог анђела, Милешеве, Завода за заштиту споменикâ културе...

Ауторство над Белим анђелом и над свим уметничким делима и културним добрима створеним у окриљу Цркве и за Цркву припада Цркви. Исто тако, духовно и правно власништво над њима припада Цркви, а никако држави, или Заводу за заштиту споменикâ културе, или неком трећем. Ако прихватимо чињеницу духовног и правног власништва Цркве, онда је заиста тачно да власник Белог анђела није епископ милешевски Филарет (за "гласило берлинске Србије" и за госпођу Павловић-Лончарски он је, јел᾿те, само Филарет; за убудуће слободан сам да им предложим употребу надимка Фики или Фића, просто из милоште).  Али да ли из тога нужно следи да је власник Завод, којим поносно руководи и који достојно представља госпођа Павловић-Лончарски? Даље, савршено је тачно и то да Бели анђео, као и много тога, није само духовна вредност, сакрално благо, елеменат култа или, прецизније речено, црквеног богослужења, ремек-дело православне и општехришћанске уметности и, најзад, – али не и на последњем месту, – светиња у сваком смислу, него и културно добро наше државе. Али да ли из тога следи да је "Министарство културе једино надлежно" за њега или да, милошћу Завода, банкари имају више права да њиме располажу него епископи Цркве? Не бих баш рекао! Пре бих рекао да је начин размишљања којим одишу речи госпође Павловић-Лончарски ригиднији од онога којим се, у освит Стаљинове ере, одликовао народни комесар совјетске просвете Анатолије Васиљевич Луначарски, бранилац, упркос идеологији, угроженог културног и историјског наслеђа Русије.

Саопштење за јавност

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са неверицом и огорчењем примио вест да је жалбено веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију, под председавањем судије Теодора Мерона, донело ослобађајућу пресуду хашким оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу, којима се судило за злочине против човечности  и кршење законâ и обичајâ ратовања од јула до септембра 1995. године, тиме што су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био трајно и присилно уклањање српског цивилног становништва из Крајине.

Овом срамном пресудом хашки суд је коначно разобличио сâм себе и још једном показао да је у питању политички суд коме је најмање стало до правде и до права.

Нечасна и неправедна пресуда, која не само оправдава злочинце него и умањује – па и поништава – злочине, свакако не иде у прилог процесу помирења у овом делу Европе него га одлаже за нека будућа времена.

Епископ бачки др Иринеј: Хашка правда – шта је то?

Поводом  срамне одлуке Хашког казненог трибунала о ослобађању хрватских генерала одговорних за злочине извршене у једнако срамној акцији званој „Олуја”

Не само у Србији, Републици Српској и свим областима у којима живи српски народ него и широм света страховитим праском је одјекнула вест о срамној одлуци хашких судија да хрватске генерале Готовину и Маркача прогласе невинима и ослободе их сваке одговорности за „Олују”, за изгон већине крајишких Срба са њихових вековних огњишта, за убиство хиљада невиних ненаоружаних цивила, за гранатирање српских насеља и избегличких колона и за све злочине учињене са хрватске стране током трагичног међуетничког сукоба на тлу разбијене Југославије. Ослобађањем Готовине и Маркача, Хрватска је потпуно амнестирана за све: добила је општу евроатлантску индулгенцију, опроштајницу грехова. Закључак је само један: Срби су сами криви за све што им се десило – сами су себе убијали; сами су спалили десетине хиљада својих домова; сами су, на тракторима и приколицама, добровољно, све уз песму, напустили своја прадедовска станишта и отиснули се у неизвесност; сами су изабрали да годинама живе од милостиње, у беди и оскудици, у колективним избегличким центрима и код мало мање бедних и оскудних сродника и пријатеља, пружајући притом ирационални отпор наступајућој демокрацији, хрватској и евроатлантској... 

Цариградска Патријаршија демантује неистине које у јавност лансира расколничка верска организација у БЈР Македонији

Као што преносе медији, поглавар расколничке организације у БЈР Македонији, архиепископ Стефан, изјавио је да је у Софији, приликом  сахране блаженопочившег бугарског патријарха Максима, имао „неформални сусрет” са Васељенским Патријархом Вартоломејем и да му је Васељенски Патријарх рекао како ће „подржати процес признања Македонске Православне Цркве”. Нажалост, ова изјава је само најновија у предугачком низу неистина које у јавност неуморно лансирају архиепископ Стефан и његови послушници и сарадници. Поводом те заиста бестидне изјаве Свети Синод Цариградске Патријаршије издао је 12. новембра саопштење за јавност које преносимо у целости.

Саопштење Светог и Свештеног Синода

Одговарајући на медијску вест из Софије, Васељенска Патријаршија изјављује следеће: