Саопштење са Скупштине Српске Православне Епархије новограчаничко-средњезападноамеричкe
САОПШТЕЊЕ СА СЕДНИЦЕ ЕПАРХИЈСКЕ СКУПШТИНЕ ОДРЖАНЕ У ДАНЕ 8. И 9. АПРИЛА 2011. ГОДИНЕ
Свештенство и делегати сабрани на Годишњој скупштини Епархије новограчаничко-средњезападно-америчке, у дане 8. и 9. априла 2011. године, под духовним вођством и председништвом надлежног Епископа, Његовог Преосвештенства Г. Лонгина, поред редовних послова у делокругу рада Годишње скупштине, предвиђених Уставом Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, а у бризи за добро Српске Православне Цркве и верног Божијег народа, посебно у Епархији новограчаничко-средњезападно-америчкој, која обухвата тринаест америчких држава на Средњем Западу, у својој оданости нашој светој Српској Православној Цркви, објављују следеће саопштење:
1. Изражавамо нашу оданост и верност пуноћи Српске Православне Цркве, уз захвалност Богу на Његовом светом благослову и милости коју излива на наш грешни род српски и чува нас од духовне погибељи и од свих овоземаљских искушења.
2. Захвални смо нашем духовном оцу, надлежном епископу Г. Лонгину, на његовојочинској бризи и старању о повереном му свештенству и пастви богочуване Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке.
3. Дугујемо неизмерну захвалност блаженоупокојеном митрополиту Г. Христофору на његовом великом доприносу у остварењу административног јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци.
4. Да би се црквено административно јединство у потпуности остварило у Српској Православној Цркви у Северној и Јужној Америци, свештенство и делегати Годишње скупштине Епархије новограчаничко-средње-западноамеричке изражавају своју наду да ће и остатак недовршеног уједињења, на територији Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, бити позитивно решен на следећем заседању Светог Архијерејског Сабора тако што би се извршила арондација данашње Митрополије либертивилско-чикашке и Епархије новограчаничко-средње-западноамеричке, те да би се цела територија на Средњем Западу Америке нашла под јурисдикцијом једног епископа (митрополита). Свештенство и делегати овогодишњег заседања једногласно се слажу да за Цркву на овим просторима нема бољег решења. Свако пролонгирање оваквог решења новонастале ситуације значило би непотребно продужавање подвојености, што би неминовно штетило Цркви. Свесни своје заклетве, која налаже да црквени интерес треба стављати изнад свега, сви присутни учесници Епархијске скупштине сматрају да је епископ Лонгин, сваке хвале достојан Архијереј, највише учинио да дође до црквеног јединства на овим просторима, изражавајући наду да ће најузвишенији Сабор Архијереја Српске Православне Цркве наћи за сходно да му додели титулу Митрополита новограчаничко-средњезападно-америчког.
5. Свесни чињенице да се помиње, у неким црквеним круговима, евентуално мењање имена наше Епархије, учесници Епархијске скупштине умољавају свог Архијереја да, у складу са Уставом Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (чл. 8, т. 2), предложи да име наше Епархије остане непромењено. Ово чинимо уважавајући чињеницу да је ова Епархија створена од парохија две бивше митрополије, Новограчаничке и Средњезападноамеричке, те да мењање имена у ово време не би било пастирски оправдано.
6. Свештенство и делегати са жаљењем констатују да још има Срба на просторима Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци који не прихватају црквени поредак већ, уместо тога, траже од америчких цивилних судова да пресуђују по црквеним питањима. Ова се пракса строго осуђује и позивају се они који се овим неправославним и несрпским методама служе да, због своје душе, као и душâ својих породица, а нарочито због општег интереса Цркве и српског народа, одустану од излагања Цркве непотребним трошковима и својеврсном страдању.
