Саопштење за јавност Епархије жичке

По Божјем устројству и апостолском предању онако како је примљено и одлукама Светих отаца свих седам Васељенских сабора потврђено и пренето и њему следују сви оци и исповедници православља и проповедници мученици до наших дана, црква Православна је христоцентрична, а животом Цркве Божије управљају од Сабора Архијереја изабрани, хиротонисани и у трон Епархије благословом Патријарха уведени Епископи. Дужност Епископска је да надгледа, управља, духовно руководи и усмерава живот Цркве поверене му Епархије, а то чини пре свега литургијским служењем које је основа и срж црквеног живота. У његово име тамо где он не може бити присутан свакога дана то чине опуномоћеници- презвитери и ђакони и тако се у том сагласју и светој синергији, негује и развија живот парохије и брине о спасењу повереног му народа Божијег. Када потреба службе захтева, Епископ има овлашћење да своје презвитере премешта и својим архипастирским благословима (упутствима) шаље на нову парохију у циљу развијања мисије цркве.

У овоме смислу зачуђује неупућеност новинарска и медијска галама коју подгревају уредништва Политике, Новости, Блица и других на одлуку Епископа жичког Г. Хрисостома да по потреби службе с разлога унутрашње мисије цркве из трнавског намесништва ( Чачак) премести у намесништво качерско (Љиг) Драгана Никитовића и Мирољуба Јовановића привремене свештенике парохије чачанске, и Горана Јанковића привременог свештеника у Горачићима.

Њихов бунт нити је оправдан нити разумљив. Нити су рашчињени, нити под забраном свештенодејства нити кажњени због свог литургијског става. У Епархији жичкој од када је под управом Епископа Хрисостома (дугогодишњег монаха Светих Дечана и Светог Хиландара) нико и никада није био гоњен због литургијског мишљења нити праксе. Он сам је донео дух светогорског служења и монашки образац Свете Горе, којег педагошки преноси и пажљиво пресађује у перивој Епархије коју је по истом (светогорском) обрасцу у оном времену установио и освештао наш свесрпски учитељ Свети Сава.

Сведочимо и потврђујемо да се Епископ Хрисостом никада службено нити лично, речју прекора није обратио онима који протежирају (и једино познају) тзв. стару праксу, (а у ствари терезијанско принудно богословље).

Метод новинарског мудријашења којим су прибегли горе наведени свештеници стран је православном осећању и духу и говори понајвише о њима самима. Они нису спремни да прихвате ново презвитерско пуномоћје из других разлога. Чини се да су они прикрили број својих парохијана од Епархијског управног одбора и да су им у Чачку много веће парохије него ове на које се постављају, што ће се испитати.

На њихову савест и душу то што своје амбиције овога света прикривају подвајајући благоверни христиански народ и цепајући саборну свест православних. Иначе ниједан од ових свештеника није познат по литургијским текстовима, нити су било где јавно износили свој литургијски став нити су познати као литурзи, а колико видимо не знају ни шта је циљ и смисао хришћанског живота нити познају праву природу позива којег су се прихватили.

Такође није тачно да су само тројица наведених добила нова послушања. Још шесторицу свештеника је са 1. фебруаром премештено на нове парохије, а такође су и две монахиње из мушког манастира Свете Тројице добиле послушања у женском манастиру Павлица, а једна монахиња је из мушког манастира Благовештење премештена у женски манастир Руденица.

У жељи да наши новинари озбиљније приступају питањима из живота Цркве православне и својом површношћу не провоцирају поделе, желимо Вам свако добро од Господа сваког добра.

Извор: Прес служба епахије Жичке