Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске
У саопштењу за јавност МУП-а Црне Горе је изнијето више неистина и грубо је обманута црногорска јавност. Систематске акције упадања у манастире и парохијске храмове ни у ком случају не представљају само "примјену закона" о којој говори министар Иван Брајовић. Митрополија Црногорско-Приморска и остале епархије Православне Цркве у Црној Гори немају ништа против важећих црногорских закона и права надлежних државних органа да поступају у складу са законом. Проблем је у незаконитом поступању појединих припадника и служби МУП-а Црне Горе по налозима иза којих стоји политичка партија којој припада министар Брајовић.
Да је ријеч о својеврсном насиљу над свештенством на начин који није запамћен у историји довољно говори чињеница да поједини службеници МУП-а итекако препознају свештенство и монаштво као непожељан фактор и грађане у Црној Гори. Ако је ријеч о грађанима онда се поставља питање због чега су припадници служби од Митрополије и управа манастира тражили да им доставе спискове свештених лица који нису црногорски држављани? Ако је ријеч о редовним активностима МУП-а онда би то МУП лако ријешио на основу уредне евиденције граничних и полицијских служби.
Свештенство и монаштво није правно и грађански неуко, како га у јавности жели приказати, министар Брајовић, иначе грађевински инжињер, који се нашао на одговорној служби коју, по свему судећи, ни довољно, а ни стручно не познаје. Умјесто што је невјешто препричавао законске прописе на грађевински начин боље би било да је министар Брајовић одговорио из којих разлога и на основу којих прописа МУП као другостепени орган није у законском року од 60 дана одговорио на уредне и благовремене жалбе на негативне закључке и рјешења којима су у првостепеном поступку одбијене молбе више десетина свештеника и монаха за одобрење привременог боравка. Има случајева да и по двије године МУП у својим архивама држи те предмете мимо сваког, а посебно мимо закона на који се позива министар.
Министар Брајовић није упознат ни са чињеницом да страна лица, па и свештеници и монаси нису у нелегалном статусу у Црној Гори све до коначне одлуке у њиховим поступцима.
Такође, министар није добро информисан у погледу регистрације "Католичке вјерске заједнице", како је погрешно и тенденциозно приказао и обмануо јавност у свом саопштењу. Више пута смо напоменули да Барска Надбискупија и Которска Бискупија нијесу регистроване по закону од 1977.г., а фрањевачка мисија у Тузима, која се на тај начин регистровала, засигурно не представља највиши организациони вид у Римокатоличкој Цркви у Црној Гори. У закону на који се министар неуспјело позива не постоји одредба по којој су тадашње цркве и вјерске заједнице биле дужне на било какву регистрацију у полицији. Да је таква одредба постојала и да постоји, Митрополија би је испоштовала.
Прескачући преко свих битних правних чињеница, министар Брајовић је увидио да постоји "неспремност свештеника СПЦ да законски регулишу свој положај". Читаве десетине поднијетих молби и исто толико незаконито неодговорених жалби МУП-а на чијем је челу министар Иван Брајовић најбоље демантују такве тврдње. Ријеч је о неспремности министра Брајовића да спроводи законе за које је својевремено гласао као посланик у Скупштини и небивалој спремности и дрскости истог министра да те законе флагрантно крши на штету свештеника и њихове дјеце, као и монаха и монахиња Митрополије. Умјесто било какве даље јавне расправе, министар је дужан да јавности, а и свима оштећенима што прије одговори зашто није одговорио на жалбе у року од 60 дана него чека толике године и увјерава нас "како спроводи закон"?
Извор: Митрополија црногорско-приморска
