Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске - 4. новембар 2009.

Ових дана, за Лучиндан и Св. Петра Цетињског, заједно са распопом Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „Митрополитом Црногорским", за Православну Цркву непостојеће ЦПЦ, појавила се група наводних православних епископа. Званична РТЦГ и неки други медији су томе придали особиту важност, потпуно игноришући самог Св. Петра Цетињског и његов свети ћивот и свечаности у Цетињском манастиру, уз учешће пет православних Епископа, бројног свештенства и народа, као и Духовну академију Цетињске Богословије у Зетском дому на Цетињу и друге бројне службе у храмовима широм Црне Горе.

Осјећамо за своју дужност да у вези са овим  ради истините информације саопштимо јавности следеће:

Ни један од приказаних тобожњих епископа не припада канонским Православним црквама у свијету. Тако, приказани бугарски епископ представља посљедњи остатак некадашњег бугарског раскола и као такав нема никакве везе са Бугарском Православном Црквом. Тобожњи украјински архиепископ не припада Украјинској Православној Цркви већ такође украјинској расколничкој групацији, ни од кога признатој у Православљу. То важи и за наводне свештенике из Молдавије, који такође припадају једној другој украјинској вјерској групацији „самопосвећених". Што се тиче Дедеићевог Симеона, аустријског полицајца и непостојеће „Аргентинске православне Цркве" (од ње постоји само банкарски чиновник аргентиномексиканац, самопроглашени Црногорац од Дедеића названи „Епископ Горазд"), и то је уствари Мирашевска пјестокупљевина, попут оних двојице руских пробисвијета „архиепископа" којим се доскора китио, па их успут изгубио и попут недавно упокојеног тзв. Митрополита цијеле Италије Антонија дел Роса, који га се пред смрт одрекао и на пасје име испсовао.

У свему овоме двије ствари су жалосне и претужне за сваког иоле разумног човјека: прво, чињеница да ова Мирашевска позоришна комедија тако дубоко понижава Православну Цркву, како у Црној Гори, тако и у цијелом свијету; и друго, тужна чињеница да се свим овим комедијашењима, по ко зна који пут остварује горка истина Св. Петра Цетињског, изговорена за један број Црногораца његових савременика: Ви, каже он њима и њима сличнима данас у Црној Гори, праве и поштене одбацујете и не слушате их, а ако дође неки лажа и варалица, таковима вјерујете, за њима идете и клањате им се!

Није ли се ова горка истина Св. Петра и његово пророштво тако јасно и очевидно остварило над Црногорцима у непосредној прошлости: масовно су кренули за лажама и паралажама Марксом и Брозом, жртвовавши њиховој лажној идеологији своју вјеру и свој образ, претварајући ту безбожну идеологију - у религију. Посљедица тога је било крваво братоубилачко коло, од „пасјих гробаља" и „кечиних јама" до крвавог словеначког прољећа (1945) и Голих отока, до нових и најновијих раскола и диоба. Ова мирашевска племенско-партијска вјерска организација није ништа друго него посљедица тих диоба и раскола и покушај да се њима затрује и расцијепи само биће и душа народа Црне Горе - његова Црква Светопетровска Христова. Но, тврда је вјера и ћивот Светог Петра и његов „олтар прави на камен крвави." Као и у његово вријеме, као и вазда, тако и данас он позива Црногорце на слогу и братско мирење, на разум и лијечење од крвних освета и раскола, на узајамно праштање и слободу у истини живог Христа Бога, која једина ослобађа...

Извор: Митрополија црногорско-приморска