Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Злоупотреба слободе вјероисповијести православних вјерника, а посебно јеванђелске мисије и правног положаја Митрополије Црногорско-Приморске постаје, на жалост, пословична ствар када је у питању политички живот савремене Црне Горе. Тим, за политичаре неприпадајућим послом, наставио је да се бави и Мехмед Бардхи, посланик Демократског савеза Албанаца, својим, по ко зна који пут поновљеним, захтјевом да се са вјековног православног црквишта на Румији насилно уклони Црква Свете Тројице.

Посланик Бардхи као припадник исламске вјероисповијести оваквим изјавама очевидно има за циљ да нарушава уставно начело одвојености Цркве од државе, да ремети међунационалне и међувјерске односе, а посебно да вријеђа вјерска осјећања православних хришћана у Црној Гори и то баш пред празник Свете Тројице као славу храма на Румији и овога народа. То је радио и раније када је, без икаквог разлога, јавно нападао Митрополију, митрополита и свештенство због служења службе Божије у Манастиру Пречиста Крајинска, некадашњем сједишту Зетске, данашње Црногорске Митрополије.

Истине ради, напомињемо да је на врху Румије све до 1571.г. постојала Православна Црква Свете Тројице коју су порушили Турци након окупације тих простора. Вјерни православни народ, па и они некадашњи православци који су у међувремену примили ислам, одувијек су на православни празник Свете Тројице - Бога Љубави ходочастили на православно црквиште на врху Румије гдје су православни свештеници вршили обред и литију са изнешеним Крстом Светог Јована Владимира, који вјековима чува братство Андровића из Микулића. Заједно са православнима на исти православни празник на православно црквиште су излазили и муслимани и римокатолици и присуствовали обреду са стране. О томе постоји безброј писаних извора и историјских доказа који се у општој медијској харанги на Митрополију Црногорско-Приморску намјерно потискују у страну. Тај обичај се још увијек поштује и чува.

Није први пут да се Бардхи као припадник исламске вјероисповијести мијеша у ствари које му не припадају. По свему судећи, изгледа да би Бардхи хтио да наметне логику да се ниједна православна светиња коју су Турци након освајања ових простора порушили не може обновити док он или неко попут њега за то не дâ специјално одобрење. По тој логици, Барди би данас могао да тражи да се поруши и уклони све оно што је обновљено на подручју Црне Горе након турске окупације и пустошења.

Бардхи је, немајући никакве аргументе, покушао да се заклони иза некаквих потписа које прикупља у свом народу. Врх Румије никада није припадао Крајини него Микулићима о чему постоји памћење и предање које се и до данас поштује, као и живи свједоци који то потврђују.

Барди би требало да се бави својим послом, а не да ремећењем међувјерских односа и завађењем народâ у Црној Гори покушава да поправља политички рејтинг своје партије којој је као основу политичког програма уградио рушење, а не обнову и изградњу свега, па и порушених светиња у Црној Гори.

Извор: Митрополија црногорско-приморска