Саопштење за јавност о оптужбама црногорског Завода за заштиту споменика и наводним кривицама о. Павла

Поводом достављања информације медијима из Завода за заштиту споменика о утврђеној кривици сабрата нашег манастира, оца Павла, обавештавамо јавност да процес око изрицања коначне кривице и одговорности није завршен. Међутим, тачно је следеће: Управа манастира је присиљена да подигне тужбу против свих оних који клеветају и медијски злоупотребљавају ову Светињу.

Поводом непрофесионалног и нечовечног односа према Светињи изјављујем као Игуман и професор на Академији за уметности и конзервацију следеће:

"У Црној Гори је на снази застарело законодавство које није прошло, данас у свету важећу демократску процедуру, тако да је на делу превазиђен начин рада Завода за заштиту споменика културе. За неке у друштву изгледа да није прошао референдум: под утицајем злих сила узнемиравају монахе који се моле Богу, раде и посте ћутећи у овој Светињи. Апелујемо на савест људи који се баве овим питањима да се преиспита законодавство у Црној Гори у овој области.

Под хитно васпоставити принципе, логику, систематизацију и дефинисање црквених објеката у складу са црквеним законодавством канонске Православне Цркве, а у духу европских стандарда.

Поводом медијске харанге која је више пута организована против Православне Цркве у Црној Гори , немогуће је да дође до дијалога - поготову давањем на увид целокупног материјала гоњења Цркве због бриге о културној баштини. Овиме се још више ствара неповерење и затвореност на које нас не могу присилити људи из Завода. Ово је био узрок непаметног понашања претходног Директора. Против ових људи поднео сам тужбу Светоме Василију, а они су сами себи учинили суд пред вечним Судом Правде Божије. Борба још није завршена а рат духовни против нерадника траје и овај процес није окончан. Мени је жао ових сиротих људи, које треба помоћи духовно и материјално. Није ово начин да се дође до новца. Уосталом, овде се ради о гоњењу једног манастирског човека, у нади да ће се стати на овоме. У сваком случају ми који служимо Светињи не бежимо од Крста. Слава му и милост."

Управа манастира Острог

У прилог горенаведеном саопштењу слободни смо да јавности објавимо разговор са викарним Преосвећеним Владиком диоклијским Г. Јованом, игуманом острошким о сталним нападима црногорског Завода за заштиту споменика и нељудском и бездушном понашању према људима који су свој живот посветили Богу и према Светињи у којој се Богу моле:

"1. Зашто сте, све вријеме док је трајала прича о промјени секо сликарства, Ви ћутали?

- У својству Игумана Манастира и професора на Академији за умјетност и конзервацију дајем први пут Вама интервју, који од мене није тражен када смо били нападнути, што је непрофесионално урађено у Вашој редакцији. У општој предреферендумској хистерији нисам желио да учествујем својим изјавама. Прије него што смо ми нападнути кренула је харанга на цјелокупну Митрополију због наводне девастације. Тих дана осјетио сам за потребно да позовем у посјету Манастира предсједника г-дин Вујановића. Повод за наш разговор је био припремљени документ за ресорно министарство Владе Црне Горе. Том приликом договорили смо се да се испуне обавезе Државе према Острогу, а ту мислим на лош прилаз ка Светилишту. Завод још од земљотреса 1979. године, ништа није урадио на стручној помоћи заштите оштећене цркве у Доњем Манастиру. Пошто овдје није ријеч о фескама већ о религиозниом сликарству слабог квалитета, утврдили смо да оно може бити замијењено. О томе није постигнут никакв договор са Заводом због лошег извјештаја о Манастиру у поменутом документу о девастацији. Ради се о једном нерофесионалном извјештају прављеном без нашег присуства, као недобронамјерној провокацији црквених људи. По мом скромном мишљењу, ово ми личи на памфлет за специјалну борбу против Цркве. Том приликом, предсједнику сам се пожалио на лошу, односно никакву сарадњу са Заводом. Он ми је обећао да ће се то средити.

2. Јесте ли уопште имали сарадњу са Заводом?

- Нико из Завода никада ме није позвао нити ми се најавио да га угостим и објасним своје проблеме. Цак на једно отворено и људско писмо нисам добио никакав одговор. Штавише, до 2004. никакава куминикација између Завода и Митрополије није постојала. Зато је медијски Манастир Острог је нападан да "чува" Радована Караџића због чега смо могли тужити оне који лажима клеветају духовнике. У том смислу сви су били у црногорској јавности забринути и трудили су се да ову вијест дематују. Ми смо својим демантијима помогли да се Црна Гора ослободи овог притиска пред међународном јавношћу. Схватили смо да је то напад Сатане на духовни мир и Светилиште, јер се у њему налазе мошти Светитеља, који је родом Србин из Херцеговине. Истом Светилишту, по његовом Завештању, послијератна идеологија одузела је дио имовине, што црногорском светилишту Острог припада не због политичке или националне припадности Свеца него због добрих обичаја црногорских. Пошто смо ми носиоци права на имовину завештаног тестамента Светог Василија, другим ријечим, а то значи да је Православна - канонска Црква легитимни представник у разговору са Државом. То је показао скуп на Цетињу и скорашње разумијевање г-дина Министра културе Секулића приликом нашега разговора.

3. Приговара Вам се да прије почетка радова нијесте набавили Законом предвиђену дозволу од Завода?

- Господин Митровић који је у свему овоме иницијатор због своје сујете што није питан својевремено је "искоришћен" за дневну политику. Он мене никад није испоштовао као човјека, штавише, и господин Предсједник и господин Премијер знали су да се најаве приликом доласка у Манастир. Исти господин при одласку са функције директора Завода дао је изјаву о великој улози Митрополије у обнављању Светиња. Ова изјава није узета у обзир као релевантна у овом жалосном процесу. Али се надам да ће ово бити узето у обзир приликом рјешавања овог случаја на вишем нивоу. На жалост, на општинском нивоу, није показана мудрост.

4. Много тога је, у организационом дијелу, урађено у Манастиру Острог. Од стране Завода то је дефинисано као популаризација култа Светог Василија...

- Велика је мисија и улога у просвећивању народа који долази у Острог. Треба имати повјерења у оне који цијелим својим животом свједоче вјеру и жртвују себе на добро свих оних који желе да им се изађе у сусрет. Наш олтар жртве није у кафани и у препуцавању због свога "промашенога" живота ишчашених људи. А ту мислим на оне сироте људе који желе да буду духовници, али су анатемисани као једно велико проклетство за један народ. Њима никада нисам хтио судити, али овом народу треба да помогну првенствено здрави и духовни људи.

5. Како се догодило да у Вашем одсуству Вас сарадник направи један тако смјели потез?

- Отац Павле Радусиновић је заиста направио смјели корак који је био неминован, само га је требало формално покрити поштовањем сујете једног човјека. Та грешка је исправљена и од Цркве и од Државе, са надом да обострано дође до боље сардање. Зато се не може ово санкционисати из разлога што је све било тренутно искушење искориштено као уцјена да се ућуткају духовници на путу културних интеграција. Наше судство по европским стандардима треба да буде независно по овом случају, који не треба дизати на ниво рата Државе против Цркве иако може да личи на то. Такође, треба бити паметан и са духовном мјером помоћи људима у Заводу.

6. Значи ли то да Митрополија може да тужи Завод?

- Умјетници и стручњаци треба да раде свој посао у сарадњи са духовницима због будућности културне баштине. Надам се да ће све ово проћи и када стасају професионалци у науци и култури, онда ћемо боље афирмисати Црну Гору. Оздравити болесника који још иде на штакама није лака ствар. Треба времена и стрпљења. Једно скорашње чудесно исцјељење даје ми наде да ћемо ићи у будућност исцјељени и зацијељени уз помоћ Светог Василија. Слава му и милост."

Извор: Управа манастира Острога