Саопштење за јавност поводом расколничке делатности Звонимира Јовића

У архипастирској љубави и бризи коју имамо за поверени Нам верни народ, обавештавамо све своје епархиоте да Нас је Звонимир Јовић, некадашњи свештеник Врањске епархије који од 1990. године без архијерејског благослова борави у Аустралији, својим писмом од 17. јуна 2010. непосредно известио да је иступио из Српске Православне Цркве и прикључио се секти тзв. грчких старокалендараца. Истим писмом Нас је известио и да ова секта наставља да скрнави храм Св. Краља Стефана Дечанског у Френкстону и да га је одредила за свог тамошњег жреца.

Такође, обавештени смо и о његовом претходном ангажману у Армији спаса (Salvation Army) од које је примао егзистенцијалну помоћ а затим је са истом верском заједницом сарађивао поставши чак и њихов војник тј. верник. Мишљења смо да се овде ради о недвосмисленој апостасији. Претпостављамо да је из овог разлога изостављен са списка свештеника бивше ''Слободне'' цркве који су поново примљени икономијом у клир СПЦ.

До пре неколико дана Јовић Нас је молио да га примимо у монашки ред братства Св. Саве у Илајну. Из најновијег расплета догађаја очигледно је његова скривена намера била да стекне канонско признање и некако се рехабилитује од припадништва верској заједници Армија спаса, а да онда са те позиције напусти Српску цркву да би послужио расколоницима и секташима у узурпираном храму Св. Стефана Дечанског у Френкстону (изван Мелбурна). Важно је овде напоменути да њихов прогоњени парох, протојереј-ставрофор Недељко Милановић, са преко 400 својих парохијана (99% парохије) чврсто стоји при нашој Цркви и њихова парохија је тренутно измештена у ЦШО Св. Стефана у Кизбороу.

У свом горепоменутом писму Јовић каже да је ''прешао'' код Грка старокалендараца (претпостављамо под покровитељством Драгана Сарачевића, а против кога је највише говорио) и да ''сва акта и одлуке С.П.Ц-е, Синода и Архијерејског Сабора, мог бившег владике (пошто је напустио матичну му Врањску епархију без канонског отпуста за ''Слободну'' цркву још 1990. г.) и Вас овде од данас су за мене правно неважеће''.

Строго упозоравамао сво Наше свештенство, монаштво и верни народ да Звонимира Јовића не смеју примати ради вршења никаквих обреда јер се зна по 17. Канону Петошестог Васељенског Сабора (Трулског) да: "ниједан од свих клирика, у било ком степену се налазио, нема дозволу, без писменог отпуста свог епископа, да буде прибројан у другој Цркви . . . нека се свргне он и онај који га је противразложно примио." И то подржава 54. Канон Картагинског Сабора: " да ниједан епископ не присваја себи туђег клирика, без одлуке његовог претходног епископа."
Непрестајући да се молимо за његову душу, уздамо се у бескрајну милост Господа Сведржитеља и Праведног Судије Христа Исуса и за овога свог блудног сина.

+ИРИНЕЈ
Епископ аустралијско-новозеландски
Епископ-администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд
Митрополије новограчаничке