Саопштење за медије Епархије зворничко-тузланске Поводом актуелизације проблема у Коњевић Пољу
Поводом актуелизације проблема у Коњевић Пољу и саопштења за медије Службе за односе са јавношћу Ријасета исламске заједнице у БиХ, од 22. септембра 2010. године, саопштавамо:
У саопштењу за медије Службе за односе са јавношћу Ријасета исламске заједнице у БиХ, од 22. септембра 2010. године, наводи се да је разлог недоласка представника ИЗ на заједничку молитву, која је одржана на Међународни дан мир,а 21. септембра, у Старој цркви у Сарајеву, неријешен проблем православне цркве у Коњевић Пољу. Иронично се додаје да би било примјереније да је молитва одржана у Коњевић Пољу са резултатом уклањања цркве.
Без обзира на ову ироничну опаску али и низ, крајње излишних моралних
поука нашој Цркви у даљем тексту, желимо рећи да је и нама јако стало да се
овај проблем што прије ријеши, као и сви други проблеми исте врсте о којима
јавност није ни упозната.
У саопштењу се такође наводи и снажно залагање Исламске заједнице у
чињењу конкретних корака на пољу мира као и залагање у формирању и раду
Међурелигијског вијећа. Поздрављамо ове напоре Исламске заједнице и
подсјећамо да је и Српска православна црква такође одговорила на позив г.
Била Вендлија, 1997. године, када се оснивало Међурелигијско вијеће, а без
чијег учешћа, заједно са свима осталима, оно не би ни постојало.
Но, желимо подсјетити јавност да су се покушаји организовања сусрета
вјерских лидера дешавали и прије тога. Присјетимо се сусрета највиших
вјерских ауторитета Католичке и Православне цркве у регији (патријарси руски
и српски, кардинали загребачки и врхбосански, те митрополити дабробосански
и црногорски), на сарајевском аеродрому за вријеме рата. Циљ је био послати
поруку мира и покушати зауставити рат, али позвани представник Исламске
заједнице, реису-л-улема Мустафа Церић је одбио да дође. Дубоко смо
вјеровали да дијалог нема алтернативу, што се уз помоћ Свјетске конференције
за мир и г. Била Вендлија обистинило у Међурелигијском вијећу.
Што се тиче цркве у Коњевић Пољу и Фате Орловић, желимо
обавијестити јавност да је први пут ово питање на Међурелигијском вијећу
постављено од стране Српске православне цркве, односно Епископа Василија
Качавенде, а са жељом да се овај проблем што прије ријеши. Наиме, Епархија
зворничко-тузланска је нашла одговарајући плац за измјештање цркве, али да
би се ушло у посјед, надлежни Основни суд у Сребреници, треба да потврди
власништво именованом на дотичну парцелу која уопште није спорна.
Међутим, тај предмет који је заведен код наведеног Суда под бројем: 082-П-06-
000177, стоји недирнут већ три године!!! Исламска заједница је на том састанку
изнијела став да случај Фате Орловић није проблем Исламске заједнице, јер као
прво, црква се не налази на земљишту којe је власништво Исламске заједнице,
а као друго, Фата Орловић се Исламској заједници није обратила за помоћ. На основу тог става одбијена је могућност даљег разговара о овом проблему.
Српска православна црква је тада предложила да се оснује и посебна комисија
која ће истражити и установити гдје су све у БиХ подигнути вјерски објекти на туђој земљи, без обзира чији су, те да се о томе обавијести јавност и да се ти
проблеми ријеше у међусобном разумијевању. Нажалост и тај приједлог Цркве
је одбијен. Епископ Василије је на овој сједници предао документ на којем се
налази листа објеката Исламске заједнице који су подигнути у и након рата на
земљишту Српске православне цркве и православних Срба у БиХ, те је у том
предмету истакнуто да Српска православна црква не тружи да се те богомоље
руше, већ да се само констатује чињенично стање. У прилогу вам достављамо
копију нашег дописа упућеног Међурелигијском вијећу Е.Бр.175 од 13. марта
2008. године.
Након свега стичемо утисак да можда једино ми желимо да се заиста
ријеши проблем са црквом у Коњевић Пољу, као што смо већ конкретно
учинили са црквом у Дивичу. Како другачије протумачити да суд у Сребреници
држи овај предмет нетакнут већ три године, а да се проблем увијек и једино
актуелизује искључиво путем медија у одређеним временским интервалима
или битним моментима за БиХ, као што су тренутно, предстојећи избори.
Непримјерено је да се овакве и сличне ствари у правилу користе како би се повећале тензије у БиХ друштву, које има право да живи у будућности, а не као таоц прошлости. Ово поготову јер имамо могућност да све своје проблеме ријешимо или бар покушамо ријешити заједничким активностима у правцу мира и на добробит свих.
Прилог саопштењу можете наћи на Интернет страници Епархије зворничко-тузланске.
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
Е.Бр.175 од 13.марта 2008.године у Бијељини
Босна и Херцеговина
Међурелигијском вијећу, Сарајево
Дуго већ траје спор везан за раније саграђене храмове на простору Дивича и Коњевић Поља, које су подигли без наше предходне сагласности тадашњи житељи тих мјеста, а који су прогнани са простора Федерације привремено настанивши се у тим мјестима, због чега исте до данашњег дана нисмо ни осветили. И овом приликом желимо да истакнемо да на тим просторима живе и од раније православни Срби. Са посебним задовољством можемо обавијестити ово Тијело, да су пронађена адекватна рјешења на радост свих страна у овим споровима.
Прозивке по овим случајевима, могли смо свакодневно чути и читати, а и данас се то чини у свим средствима информисања, а оглашавали су се и вјерски, и државни, и међународни службеници. Плашимо се да су ово све тендециозни напади на Српску Православну Цркву, и покушај њеног стављања у негативан контекст. На жалост, такав приступ није примјењен у оним случајевима гдје су вјерски објекти других заједница подигнути на имовини Српске Православне Цркве и других народа. Није нам намјера да дижемо тензије износећи ово што слиједи, али желимо да се зна који су то случајеви, због чега и достављамо наведене податке.
-У Босанском Петровцу -џамија направљена у „Парку народних хероја" гдје су уклоњене двадест двије бисте са споменика бораца НОР-а, а земља је узурпирана од Српске Православне Цркве;
-У Кључу-порушен споменик из Другог свјетског рата и подигнута џамија (преко пута цркве) на парцели која је одузета од Цркве;
-У Санском Мосту, у Здени, џамија подигнута на земљишту српске породице;
-У селу Крижевићи, Општина Олово, на имању Љубомира Дивљановића, саграђена је џамија;
-У селу Ноћајевићи код Ступара, на имању Владе Ђерића, подигнута је џамија;
-У Мостару-Врапчићи, на имању Анђелка Лозе, саграђена је џамија;
-У Раковици код Сарајева, на имању Моме Деспића, саграђена је џамија. У наведеном селу постојала је џамија од раније на мјесту гдје се није видјела са пута, па је саграђена нова на наведеном имању;
-У Неџарићима-Сарајево, џамија краља Вахда, изграђена на српском земљишту;
-У Мојмилу-Сарајево, џамија изграђена на српском земљишту;
-У Алипашином пољу-Сарајево, подигнута римокатоличка црква на српском земљишту.
Достављајући само један мањи дио података о подигнутим богомољама других вјерских заједница на имању Српске Православне Цркве и Срба уопште (узимамо у обзир још не уклоњену џамију у Брадини, подигнуту на српској земљи), желимо да истакнемо да увијек у свему гледамо истини у очи. Ово не бисмо износили јавно на видјело дана да се наша Црква и народ стално не апострофирају као узурпатори туђе имовине, јер ево, видите да има и друга страна медаље, те предлажемо да прекинемо за разним изјавама у средствима информисања, већ у колико и има неких неспоразума, да ми представници Цркава и Вјерских заједница, изналазимо пут и начин да се неријешени проблеми санирају и да се око овога и сличног, страсти не распаљују.
У име Српске Православне Цркве у Босни и Херцеговини, са изразима поштовања,
ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ
Члан Међурелигијског вијећа БиХ
Извор: Епархија зворничко-тузланска
