Седам векова од упокојења Светог краља Милутина

Међународни научни скуп Седам векова од упокојења Светог краља Милутина започео је 24. септембра 2021. године светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије у манастиру Преподобног Прохора Пчињског, на крају одслуживши и молепствије за успешан рад скупа.

Научни скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, поздравивши све учеснике скупа и указујући на значај који у српском народу има Свети краљ Стефан Урош Милутин.

У име Програмског одбора учеснике је поздравио проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско словенске студије Универзитета у Нишу, истакавши да је ово једини скуп посвећен успомени на Светог Краља у Србији и седмовековној годишњици његовог упокојења. Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије прочитао је поздравно слово које је учесницима скупа упутио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, чиме је Међународни скуп званично отворен.

Пленарно излагање на тему Седам векова од упокојења Светог краља Милутина одржао је проф. др Влада Станковић, потпредседник Програмског одбора и управник Катедре и Семинара за историју Византије Филозофског факултета Универзитета у Београду. Скуп је даље наставио рад по секцијама.

Првог дана скупа одржане су укупно четири сесије, у којима је било речи о различитим аспектима владавине Светог краља Милутина. Излагало је укупно 18 учесника из Србије, Грчке и САД који су, између осталог, говорили о Светом краљу Милутину у савременој византологији, о архитектури и уметности Милутиновог доба, политичким и идеолошким аспектима његовог брака са византијском принцезом Симонидом и хагиографским одликама Милутиновог житија.

Другог дана Међународног научног скупа, 25. септембра 2021. године, служена је света Литургија у цркви Преподобног Сисоја Великог код испосницe Преподобног Прохора Пчињског, којој је присуствовао већи део учесника скупа који су том приликом приступили светој тајни причешћа.

На почетку радног дела скупа излагао је амбасадор Републике Србије у Републици Бугарској доц. др Жељко Јовић на тему Свети краљ Милутин – светлост која спаја са важним и мање познатим подацима о историји преноса моштију Светог Краља у Средец – данашњу Софију. Улседио је плодоносан разговор и размена мишљења о до сада непознатим питањима судбине моштију Светог Краља. Указано је на потребу снажнијег истраживања и бољег разумевања поштовања моштију Светог Краља и развоја његовог светитељског култа на Балкану после средњовековног доба. У наставку рада другог дана скупа одржане су две сесије у којима су обрађена питања веза Светог краља Милутина са Угарском, његов лик у западним изворима, као и бројни аспекти Милутинове унутрашње политике. Указано је на нове правце истраживања језичког и писаног наслеђа у време Светог краља Милутина. 

Реферати саопштени на Међународној конференцији посвећеној обележавању седам векова од упокојења Светог краља Милутина биће објављени у научном зборнику у току 2022. године.

Из поздравног писма Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија организаторима и учесницима Међународног научног скупа Седам векова од упокојења Светог краља Милутина

Част ми је, драги и уважени скупе, што вам као некада апостол Павле, иако телом одсутан због својих патријарашких дужности, али са свима вама духовно присутан, могу упутити ове поздраве и благослове, желећи вам да успешно почнете и остварите рад међународног научног скупа посвећеног великом оцу нашег православног рода, Светом краљу Милутину. Ништа, међутим, не би данас било на овакав начин велико и наше, да га као један од изданака славне светородне лозе Немањића није на плећима своје хришћанске одговорности и владарске приљежности понео „благочестиви и христољубиви господин, превисоки и крепки и самодржавни краљ Стефан Урош Милутин“, каквим га назива његов племенити савременик и надахнути животописац, архиепископ Данило Други. У време које је било обележено врхунцем сучељавања и преплитања српске и византијске културе, али и опасним освајачким продорима других култура са Истока, стварање јединственог српског државног и духовног израза могло се одвити једино уз дубоку свест да само оно што је заиста хришћанско може бити и велико и наше, а тиме и свакога ко се у тајни хришћанског постојања целоживотно остварује.

Нека рад свих вас, уважених учесника и учесница овог благословеног сабрања, искрених и посвећених истраживача који у суровом друштву потрошаког духа, глобалном и технизованом, показујете суптилно научно интересовање ретке садржине, буде охрабрен чињеницом да у њему нисте усамљени. Ваш допринос разумевању времена, лика и дела краља Милутина сусрешће се са напорима његових савременика и потомака у очувању хришћанског културног наслеђа и тиме се уградити у здање наше заједничке одговорности према човеку нашег поднебља.

Извор: Епархија врањска