Сесил Б. Демил: Цар царева
Филм „Цар царева" (King of kings), настао далеке 1927. године, последњи је неми филм чувеног холивудског режисера Сесила Б. Демила, познатог по раскошним библијским спектаклима. Пошто је постигао велики успех са филмом „Десет Божијих заповести" (1923) одлучио је да направи монументални филм о животу Исуса Христа који је постигао велики успех и наишао на одобравање и критике и публике.
Корени његове одлуке могу се пронаћи у његовом детињству. Демилов отац, иначе бродвејски писац, био је и рукоположени чтец Епископалне цркве и свако вече му је читао из богато илустроване породичне Библије. Демил је одрастао у атмосфери коју су обликовале хришћанска побожност, одлично драмско приповедање и живе визуелне представе. Прилика да сними филм о Христу указала му се у тренутку професионалне прекретнице. Године 1925. оснива сопствену продукцијску кућу, али нема одговарајућег дистрибутера. Ступа у контакт са финансијски моћним Џеремајом Милбанком и износи му своје идеје и планове, описујући му, између осталог, своју жељу да направи филм који би милионима људи широм света приближио лик Исуса Христа, а многе и по први пут сусрео са Њим, као „неостварени сан". Иако је Демил говорио и о разним другим плановима, тек на помен „Цара царева", Милбанк се заинтересовао и одлучио да подржи тај пројекат.
СТВАРАЊЕ АТМОСФЕРЕ
Снимање филма је било обележено и извесним потезима који су изазвали велику пажњу јавности, а били су усмерени на стварање особене атмосфере за прављење једног религиозног спектакла. Првог дана снимања организована је екуменистичка молитва разних верских заједница, а свакога јутра током снимања, католички свештеник Данијел Лојд служио је литургију под отвореним небом. Демил је од глумаца који глуме свете ликове захтевао да потпишу да се током пет година неће појављивати у улогама које би могле да компромитују светост лика који играју, као и да се током снимања филма неће појављивати у јавности и да ће се уздржавати од сваког облика неприличног понашања - опијања, коцкања, излазака, игара са лоптом, пливања, вожње у кабриолетима. Глумац који је глумио Исуса Христа, Х.Б.Ворнер, када је био костимиран, превожен је од гардеробе до места снимања у затамњеном аутомобилу како га нико не би видео, јео је сам и нико осим Демила није са њим смео да разговара. Х.Б.Ворнер је, иначе, заменио првобитно планираног Ј.Б.Ворнера, популарног глумца из вестерн филмова, који је изненада преминуо од туберкулозе. У време снимања Х.Б.Ворнер је био у својим раним педесетим и двадесет година старији од глумице која је глумила његову мајку. Углавном се сматра да је своју улогу одиграо беспрекорно пружајући нам слику достојанственог, смиреног и саосећајног Христа, мада је било и критичара који су сматрали да је лик Исуса Христа који је остварио Ворнер сувише статичан, исцрпљен, лишен енергије, неприродан. Ипак, његова интерпретација ће утицати на многе потоње филмове о Христу.
НАРАТИВ И ЊЕГОВЕ ОСОБЕНОСТИ
Филм почиње сценом које нема у Јеванђељу. Марија Магдалина, сензуална и оскудно одевена у холивудском стилу, чека свога љубавника Јуду Искариотског да се појави на њеној раскошној забави. Сазнаје да он неће доћи јер ју је оставио због неког проповедника из Назарета. Она напушта забаву и полази да га тражи. У сусрету са Исусом Христом, доживљава покајање и из ње бива истерано седам демона. Након тога, Демил углавном настоји да верно прикаже догађаје Христовог живота - чуда, хватање, суђење, Распеће и Васкрсење. Лик самог Христа се у филм уводи кроз очи слепог детета које Господ исцељује, појављујући се из таме и постепеним изоштравањем. Иначе, у филму је приметно присуство деце, а посебно је занимљива сцена, која не потиче из Јеванђеља, у којој девојчица доноси Христу лутку без ноге да је исцели. Сценарио, ипак, настоји да се држи јеванђељских описа догађаја које прате различити наслови, обично цитати из Светог Писма, наведени према Библији краља Џејмса. Поред поменутих сцена, лик Јуде и његови мотиви, такође, показују извесну особеност у интерпретацији. Издајство Јудино је доведено у везу са његовим уверењем да Исус из Назарета треба да постане земаљски цар и ослободи јеврејски народ од потчињености римској власти. Када схвати да Исус нема намеру да приграби земаљску власт, а Кајафа га опомене због навођења народа да следи лажног пророка, Јуда се одлучује на издају. На Тајној вечери, откида комад хлеба, али га испушта на земљу, а вино пије само привидно. Након хватања у Гетсиманији, увидевши да ће Христос бити убијен, узима конопац којим су биле везане Христове руке да би се обесио.
АНТИСЕМИТИЗАМ
Демил је био посебно обазрив према питању антисемитизма и трудио се да буде политички коректан према јеврејској заједници да би избегао евентуалне критике и осуде филма. Осуђивање Христа на смрт је представио као дело јеврејских старешина који су били постављени од стране римске власти, а не дело народа који је, узгред, против такве осуде протествовао. На самом почетку филма појављује се текст који наводи да су се догађаји описани у филму одиграли пре деветнаест векова у Палестини, када су Јевреји били покорени од стране Рима, а њихов Првосвештеник постављен од стране римског прокуратора. У сцени суђења, Марија Магдалина узвикује: „Првосвештеник не говори у име народа", а Кајафа након страшног земљотреса моли Бога да поштеди народ јер је он сам крив за крв праведника.
СЦЕНЕ РАСПЕЋА И ВАСКРСЕЊА
Филм обилује омажима великим сликарима и познатим ликовним представама Христа и догађаја из његовог живота. Тај обичај ће усвојити и други филмски ствараоци који ће покушати да живот Христов пренесу на филмско платно. Сматра се да је на лик Христа највише утицао Ел Греко, а на пример, на сцену распећа Бројгел. У сцени Распећа избегнут је крупни план и уведено мноштво статиста, што веома подсећа на Бројгелове композиције. Демил је касније говорио о снажној атмосфери која је владала на снимању те сцене. Након што је управо била снимљена, а стотине уморних глумаца и статиста се упутило ка излазу, Демил их је позвао да се помоле. Уз музику оргуља, глумци су кренули ка три празна крста. Већина је стајала у тишини, неки су клечали, неки плакали...Сцена Васкрсења је, такође, остављала снажан утисак на гледаоце будући да је урађена у боји, тропроцесним поступком који је био велики технолошки помак тог времена и изазивао одушевљење.
УСПЕХ ФИЛМА
Филм „Цар царева" је постигао велики успех. Демил је своју зараду дао у хуманитарне сврхе, а филмску приповест о Исусу Христу видело је неколико стотина милиона људи. Сиромашнима је приказиван бесплатно. Забележено је да су хришћани и муслимани у Египту на коленима прилазили филмском платну и целивали места куда је филмски Христос ходио. Филм је постигао циљ који је Демил имао на уму и до данас остао једно од најважнијих остварења о Исусу Христу. Оно о чему би се могло расправљати јесте колико је успео да, средствима које је употребљавао, дочара атмосферу светог и божанског и да ли је лик Исуса Христа сувише натопљен протестантским пијетизмом.
ФИЛМ КОЈИ ЈЕ СТЕКАО СВЕТСКУ СЛАВУ
Уз један од највећих буџета у историји Холивуда, Сесил Б. Демил је, у маниру холивудског спектакла, вешто снимио монументалан и раскошан филм о Исусу из Назарета који је стекао светску славу и који је видело стотине милиона људи широм света.
Извор: Православље
