Симпoсион о православном богословљу у литургијском контексту

Катедра за литургијско богословље при Институту за православно богословље при Минхенском универзитету организовала је први симпосион о православном богословљу у контексту Литургике насловљен Lex credendi - Lex vivendi - Lex celebrandi. Orthodoxe Theologie im Kontext der Liturgiewissenschaft. Трочлана појмовна релација требало би да васпостави идентитет између закона вере, закона нашег живљења и закона нашег прослављања вере (богослужења).

Овај симпосион је одржан 24. и 25.4.2014. у аули сената Минхенског универзитета и наставио је с радом другог дана симпосиона у грчком храму Свих Светих у Минхену, након архијерејске Литургије коју је служио Архиепископ берлински и германски Марко из Руске Заграничне Цркве уз саслужење грчког и руског свештенства.

Након кратког поздравног слова проф. др Адријана Маринескуа, који је и концептор овог првог литургијског симпосиона у организацији Института за православо богословље при Минхенском универзитету, и  свечане поздравне беседе проф др Атанасија Влециса, председника заједничке комисије (пандан улози декана Института), као и прочитане епистоларне поруке Митрополита Августина, егзарха за централну Европу при Цариградској Патријаршији, научни рад симпосиона је отпочео предавањем Архиепископа др Марка (Арнта) о ”Литургији и теозису (обожењу)”. Тај реферат је био готово химнографска доксологија теме тобожења као средишње сотириолошке димензије Божанске Литургије. Овом реферату је следио кратак кореферат Епископа Софијана из Брашова о ”Зачају опитне традиције у Православљу”. Треће предавање умировљеног проф. др Владимира Иванова, протојереја  Московског патријархата из Берлина, које је заокружило рад прве секције, било је посвећено делу Павла Флоренског  ”Философија култа” и питању његове рецепције.

Друга секција је била у знаку двојице римокатоличких и једног евангелистичког теолога.

Професор Литургике на римокатоличком факултету Минхенског универзитета, др Винфрид Хаунерланд је говорио о Литургији као "lex vivendi" начелу у светлости папских енциклика и теологије Другог ватиканског концила. Евангелистички теолог Рајнхард Теле из Халеа је излагао о Божанској Литургији као апостолском прејемству, а Базилијус Грен из Граца о литургичком богословљу, религиозности богомољачких покрета и емпиријским испитивањима народне побожности, залажући се за компаративну Литургику.

На вечерњем богослужењу у цркви Салватор, најстаријем православном храму у Минхену, које је служио Архиепископ Марк уз саслужење грчког архимандрита и двојице српских протојереја, свечано су уручене дипломе тројици апсолвената Института за православно богословље:  јерођакону Стефану Југовићу, Милутину Марићу и Јовану Стојановићу. У својој поздравној беседи проф. др Влецис је истакао да је број студената из Србије на овом Институту за сада највећи. Оваквим свечаним чином је  отворен летњи семестар на Минхенском универзитету.

После овог торжественог чина уследила је агапа за присутне студенте, њихове родитеље и парохијане различитих помесних православних Цркава у минхенској дијаспори.

Рад симпосиона је настављен наредног дана, 25. априла, Божанском Литургијом, након које је уследила трећа секција са трима предавањима – проф. др Маринеска о Евхаристији и доксологији као литургичком проприуму постања, предавањем проф. др Јоаниса Скиадарезиса из Солуна о Откривењу Јовановом као богослужбеној књизи и предавањем проф. др Панагопулоса из Патраса о цикличној интеракцији начела lex orandi и lex credendi.

Четврта секција је била такође састављена из трију предавања. Проф. др Стрца из града Сибиу (слов. Сибин) у Румунији говорио је о тумачењу богослужбених текстова у делу Димитрија Станилоја, видевши у његовој ерминевтици спој александријског символизма са кападокијским есхатолошким реализмом као оригиналну синтезу двеју школа. Др Нина Сакварелице из Инсбрука излагала је о улози древних грузинских литургичких извора за свеправославну Литургику, а грчки свештеник др Базиудис из Манхајма је говорио о литургичком богословљу у пракси једног парохијског свештеника.

Посебну радост потписнику чинила је чињеница што су корифеји српске богословске мисли – Св. Јустин Ћелијски, Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије Јевтић – у неколико наврата бивали цитирани и парафразирани као значајне референце у литургичком дискурсу.

Сви реферати прочитани на овом првом симпосиону биће објављени у четвртом кварталу у часопису Orthodoxes Forum, који је научно гласило овог Института. У закључној дискусији овог симпосиона једногласно је изражено мишљење да је овај први симпосион био зацело иницијални синаксис коме би ваљало да следе наредни.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен