Симпосион о теологији иконе данас

Јуче је у Малој сали Коларчеве задужбине одржан Међународни симпосион о теологији иконе данас, а поводом 1220-тогодишњице од Седмог васељенског сабора (који је одржан током септембра и октобра 787. године у Никеји), у организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Покровитељ Симпосиона је Министарство вера Владе Републике Србије.

Овај научни скуп је отворио, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Преосвећени викарни Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита) истичући да су веома ретки научни скупови који за тему имају икону, и да је врло добро што је овај симпосион организован поводом обележавања јубилеја Седмог васељенског сабора, врло значајног за православно догматско учење. Преосвећени Владике је нагласио да је врло битно што се у данашње време говори о икони, односно о теологији иконе. На крају, Преосвећени Владика Атанасије је похвалио декана Академије протојереја-ставрофора др Радомира Поповића за рад на пољу живописа и на развоју српског савременог црквеног ликовног израза, а посебно на организацији овог научног скупа. Затим је предаваче и све окупљене поздравио декан Академије и захвалио се што су зготовили и дошли да узму учешћа у овој малој и скромној духовној гозби. "Пошто Академија следује Светим Оцима и канонима Православне Цркве, ми смо организовали овај Симпосион поводом јубилеја 1220-тогодишњице Седмог васељенског сабора и радосни смо што смо угостили све предаваче а посебно о. Николаја Озољина са Института Светог Сергија у Паризу." Декан је уједно био модератор на овом начуном скупу.

Први предавач, проф. др Петар Јевремовић је говорио на тему О естетици иконичног. Пошто је немогуће иконопис свести на пуку технику, проф. Јевемовић је поставио два суштинска питања: до које мере је иконопис иконичан; и до које мере је икона завршена? Та питања се постављају у времену у коме је врло изражена инфлације икона, која је врло лоша због тога што доводи до тога да правих икона нема. Икона је задатак, а не занатски циљ. Икона је неодвојива од храма и богослужења, зато се и на њој изображава есхатолошка стварност. Иконопис је освећење твари, а да би икона била иконична потребно је да је живопише човек који се претходно поклонио свом Творцу. Зато је суштина иконе ко из ње нас гледа?

Други предавач био је о. Николај Озољин, професор на Православном Институту Светог Сергија у Паризу, који је говори на тему Гостољубље Аврамово. На почетку, професор Озољин се захвалио Академији на позиву, а посебно му је било драго што је, он као теоретичар - теолог иконе, дошао у госте црквеној институцији на којој настају истинске иконе. Отац Озољин је говорио о Гостољубљу Аврамовом, као праслици Свете Тројице, са посебним прилогом у виду слајдова којим је поткрепио своје предавање. Наводећи речи највећих теолога Павла Флоренског, Леонида Успенског и Георгија Флоровског, отац Николај Озољин је наводио слике, односно иконе на којима је представљен старозаветни догађај - Гостољубље Аврамово, да би на крају све кулминирало у икони Света Тројица, коју је живописао Андреј Рубљов. Отац Озољин је објашњавао представе из катакомби у Риму, затим из равенских цркава, из цркве Санта Марија Мађоре, и из великих цркава на Истоку.

Трећи предавач био је Преосвећени викарни Епископ диоклијски и игуман острошки Г. Јован који је врло надахнуто говорио о фрескама опела у Пећкој патријаршији, са освртом на фреске опела у Грачаници. После историјског пресека и објашњења литургичко-богословског стања у Србији у XIV веку, Преосвећени Владика је истакао ауторе који говоре о проблематици заупокојених служби архијереја и посебно истакао рад Фундулиса, Књазева, Аранца, Дмитријевског, Брунија, итд. који су га својим радом посебно надахнули за дубља и значајнија истраживања на пољу заупокојених служби са посебним освртом на њихову представу на живопису. Преосвећени Владика је истакао да је за иконописца врло важно сећање на смрт, како због здравог живота тако и због непатвореног живописа. Своје излагање Владика је поделио на два дела и одмах истакао да се из кондака и тропара Светом Архиепископу Арсенију виде три основне теме опела: појање, молитва и проповед, што јасно показује да је сахрана литургијски чин. Првобитна панихида је била кратка служба, а касније се развила у свеноћно бденије. Други део предавања Преосвећеног Владике Јована се односио на библијске елементе опела, па је Владика поставио врло значајно и заборављено питање: који су се псалми певали на опелу? То је био 117. псалам (односно 18. катизма) затим 118. и 83. псалам. Све наведено у Владикином врло надахнутом предавању, требало би да нас подстакне да истражујемо то поље теологије, јер је врло значајно због тога што Црква чува предање Велике суботе и зато што постоји веза између службе за упокојеног јереја или архијереја и последњих Христових дана на земљи. На крају, Владика је истакао да смо позвани да прихватимо смрт, у односу са Богом, и у самом Хисту који је победио смрт: Смрћу смрт разруши. Управо нас живопис подсећа на све то.

После Преосвећног Владике јереј мр Жељко Ђурић говорио је на тему Икона и Света Литургија. Предавач је на почетку истакао да су икона и Света Литургија неодвојиве једна од друге и да се напросто прожимају. Икону не посматрамо као естетски символ, већ као изображавање светитеља и самог Христа. Живописац ствара претходно надахнут црквеним Предањем и животом у Цркви, која се на свакој Светој Литургији сећа својих мученика, светитеља,... Тако долазимо до кључног становишта да је неопходно да иконописац мора да буде чланом Цркве Христове. Други део предавања се односио на есхатологију, а посебно је истакуто да је XX век био век теолошке револуције која се огледала баш у истицању есхатологије - додуше на Западу. Отац Жељко Ђурић је, на крају, истакао да су православни живели есхатологију, будући да су сви били чланови Цркве, па нису морали да пишу о томе и да доказују како они верују. Сваки иконописац треба посебно да истакне у свом живопису Христа пре и после Распећа, што нам је о. Жељко Ђурић поткрепио наводима из Новог завета. У закључку је посебно наглашена теза да је сликање иконе сликарско дело једне личности која је грађанин Царства Небеског.

Последњи предавач био је проф. Горан Јанићијевић, проф. Фрескописа на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, који је говорио на тему Антички мотиви у ранохришћанским гробницама на територији Горње Мезије. У раном Хришћанству теолошка мисао и иконографија прате једна другу. Све створено у том периоду било је изворник за даљи рад и на пољу богословља али и на пољу иконописа, односно живописа. Проф. Јанићијевић се посебно осврнуо на живопис у ранохришћанским гробницама у Нишу и Печују, а направио је неколико врло значајних паралела приказа у ранохришћанским гробницама и у античким гробницама. Истакнуто је да су монограми представљени у ранохришћанским гробницама у Горњој Мезији икона Христова.

После веома плодотворне дискусије, декан Академије Радомир Поповић је затворио научни скуп, са обавезом да Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију публикује проширени зборник радова са симпосиона како би Српска Православна Црква достојно поменула у својим молитвама оце Седмог васељенског сабора и следујући оросу са тог сабора образовала будуће живописце. Декан је посебно захвалио министру вера Радомиру Наумову за покровитељство Симпосиона о теологији иконе данас.

Ивица Чаировић