Мартин Лутер у сукобљеним вероисповестима

Бављење Лутеровом теологијом, према нахођењу професора моралног богословља Еберхарда Шокенхофа у Фрајбургу у Брајзгау, и за римокатоличке теологе је сувисло и плодно. Шокенхоф је одржао свечно предавање на симпосиону ”Мартин  Лутер у сукобљеним вероиспосвестима” на Бечком универзитету. У свом предавању је Шокенхоф осветлио троструки однос Бог – човек - Црква. Док је код Лутера и протестаната реч о непосредном односу личности према Богу, дотле је у римокатоличком богословљу представа о ”посредованој непосредности” на снази. Такође и рим-католичко богословље види тај однос могућим, заправо кроз Исуса Христа, али је тај пут људима омогућен тек посредством Цркве, вели Шокенхоф.

Са тиме са слаже и католичко уверење у живо предање за разлику од протестантског начела Sola Scriptura (”искључиво Свето Писмо”). Божја Реч је спасоносна, али је нужно посредовање Цркве. Шокенхоф вели да је Црква у служби Речи Божје. Вера долази од слушања, а слушање је зависно од тумачења, за које је надлежна Црква. Отуда у томе Шокенхоф види празнину код Лутера. За њега ”чиста непосредност” води проблемима, будући да однос Светог Писма и Цркве није довољно одређен.

Црквена политика историје

То што се Мартин Лутер пре 500 година својим реформаторским идејама у тој мери пробио, стоји у вези са чињеницом да су оне у то време стајале у вези са одређеним интересима, истиче евангелистички теолог Фридрих Вилхелм Граф, умировљени професор из Минхена. Тема слободе је дотакла многе актере на различите начине од кнезова и градских магистрата до обичних грађана и сељака.

Граф је у свом свечном предавању говорио о предстојећем јубилеју Реформације 2017.г. Важно је да се разликује између изучавања историје, тумачења историје и политике историје. Док се изучавањем историје на првом месту баве историчари на универзитетима посвећени специјалним темама и детаљима, дотле се тумачи историје баве, пре свега, синтезама великих историјских целина. Код политике историје је на делу ритуално инсценирање историје. При томе није реч о специјалном феномену, јер за то има много примера у историји. Моћници овога света су кроз време демонстрирали своју моћ да би јачали лојалност свога народа према вођама. Политика историје није подржавана само од стране политике, већ и од цивилног друштва, па и од Цркава. Она служи на првомместу проналажењу идентитета. Граф подсећа да је тумачење Реформације у прошлости било под јаким утицајем политичких и црквено-политичких надања свога времена. Тако су јавне свечаности биле пројектоване  према равни сопствених представа: ”Ја сматрам искљученим да ће и наредне године о јубилеју Реформације бити другачије”, вели Граф.

Симпосион ”Мартин Лутер у сукобљеним вероисповестима” окончан је у петак увече. Био је организован од стране Евангелистичког теолошког и Католичког теолошког факултета Универзитета у Бечу у сарадњи са Евангелистичком црквом Аустрије и Бечком надбискупијом. Циљ симпосиона је био да се открију нове историјске и теолошке перспективе рефоматорског дела Мартина Лутера за савременост, као и потенцијал за екуменски дијалог Цркава.

Извор: КАП – припремио протођакон ЗА