Слава храма Светог Атиногена на Вучјем Долу

Слава храма Светог Атиногена на Вучјем Долу
Слава храма Светог Атиногена на Вучјем Долу
Слава храма Светог Атиногена на Вучјем Долу
Слава храма Светог Атиногена на Вучјем Долу

Литургијским и народним сабрањем у недељу, 29. јула 2018. године, прослављена је слава храма Светог свештеномученика Атиногена и годишњица од знамените Вучедолске битке у којој су књажевина Црна Гора и херцеговачки устаници извојевали победу над Османским царством.

Свету архијерејску Литургију, у храму посвећеном великом светитељу и угоднику Божјем Атиногену, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије са којима и архимандрит Константин из манастира Кутлумуша са Свете Горе и уз присуство бројног вјерног народа, који се, поводом храмовне славе и обележавања годишњице Вучедолске битке, сабрао из свих крајева Црне Горе и Херцеговине.

Након Литургије, празнична свенародна литија опходила је око храма, а затим се приступило благосиљању и ломљењу славског колача.

Преосвећени Епископ г. Јоаникије казао је у својој архипастирској беседи да је Свети свештеномученик Атиноген пострадао у време цара Диоклецијана, почетком IV вијека, као јагње Божје заклан, заправо, самог себе је принио на жртву Богу живоме, Јагњету Божјем, закланом за спасење света: -Својим страдањем Свети свештеномученик Атиноген, кога данас славимо, уподобио се Крсту Христовом и Његовој Голготи, зато му је Господ Бог дао слободу да заступа нас пред Престолом Божјим кроз сва времена и кроз све вјекове. Велика је раздаљина од IV до XIX вијека и велика је раздаљина географска од Севастије јерменске до Вучјег дола, али смо увјерени да је Свети свештеномученик Атиноген нашим прецима у XIX вијеку, када су ратовали за ослобођење своје отаџбине и за уједињење цијелог српског народа, нарочито у бици на овом мјесту овдје, да је с Неба помогао и укријепио мишице храбрих јунака и витезова, које је предводио као врховни командант, господар кнез Никола Петровић.

-Не можемо другачије схватити и разумјети славну побједу осим као дар милости Божје, а Бог даје своје дарове онима који у Њега вјерују, који Га призивају чистог срца, који љубе своју браћу, који граде мир међу браћом, а тада је била љубав, слога, једна мисао, једно осјећање између Црногораца и Херцеговаца. Није било друге мисли него мисли за ослобођење, мисли да се заштити вјера православна, мисли да се ослободи отаџбина и да се уједини српски народ од Црне Горе до Београда, до Босне, до Македоније. То је била мисао наших предака, поручио је Владика будимљанско-никшићки. -Краљ Никола, додао је Његово Преосвештенство, јесте велики и славан владар, понајвише славан као ратник због Вучјег дола. Али он је био, нагласио је Владика Јоаникије, на челу витезова.

-Не би он као појединац ништа могао да није имао такве карактере, јунаке и прегаоце са собом. Са њима је могао све, са њима је могао да пјева пјесму „Онамо, 'намо“ и да се припрема да заједно са краљем Србије ослободи Косово, као што се то и догодило. Гдје је људи и гдје је слоге може се све, драга браћо и сестре, драга дјецо! Вучедолска битка је завршна битка, ако рачунамо од Граховске, па све оне друге битке које су се догађале од Граховца до Гацка и Невесиња, до Дуге крваве и Вучјег дола. Подизање овог храма у овом времену на Вучјем долу јесте дивна и значајна побједа, и охрабрење за народ Црне Горе и Херцеговине и шире, јер није било лако подићи овај храм. Овај храм је подигла слога, жртва и братска љубав. Са градњом овог храма овдје је почео да се враћа живот. Толико дивних сабора је овдје одржано, толико дивних сусрета, значајних културних догађаја, штампане су лијепе књиге о Вучјем долу и бици на Вучјем долу, о људима и јунацима тог времена. И по томе се види да нијесмо заборавили и то је још једна велика побједа, јер нас наговарају стално да заборавимо своју историју, да оставимо историју прошлости, а да се окренемо будућности. То нам говоре прво ови из Европе кад дођу, а онда и наши за њима то понављају. А историја се, заправо, уткива у садашњост и у будућност, па онај ко мисли на своју садашњост мора да мисли и на своју прошлост, нормално је да оне вриједности које су изњеговане кроз вјекове и које су се показале нетрулежним и вјечитим, да се уграде и у будућност, да градимо будућност на свом темељу, са својим вриједностима, његујући своје памћење, своје коријене, чувајући лијепе успомене на наше претке, беседио је епископ Јоаникије.

Потом је, у организацији Одбора за обрлржавање храмовне славе, на чијем челу је г. Жељко Лучић, и Удружења Бањана и Рудина „Владика Сава Косановић“ приређен богат културно-уметнички програм. Беседу о Вучедолској бици одржао је академик Миро Вуксановић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка