Слава храма Светог Атиногена на Вучјем Долу

Литургијским и народним сабрањем у недељу, 29. јула 2018. године, прослављена је слава храма Светог свештеномученика Атиногена и годишњица од знамените Вучедолске битке у којој су књажевина Црна Гора и херцеговачки устаници извојевали победу над Османским царством.

Свету архијерејску Литургију, у храму посвећеном великом светитељу и угоднику Божјем Атиногену, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије са којима и архимандрит Константин из манастира Кутлумуша са Свете Горе и уз присуство бројног вјерног народа, који се, поводом храмовне славе и обележавања годишњице Вучедолске битке, сабрао из свих крајева Црне Горе и Херцеговине.

Након Литургије, празнична свенародна литија опходила је око храма, а затим се приступило благосиљању и ломљењу славског колача.

Преосвећени Епископ г. Јоаникије казао је у својој архипастирској беседи да је Свети свештеномученик Атиноген пострадао у време цара Диоклецијана, почетком IV вијека, као јагње Божје заклан, заправо, самог себе је принио на жртву Богу живоме, Јагњету Божјем, закланом за спасење света: -Својим страдањем Свети свештеномученик Атиноген, кога данас славимо, уподобио се Крсту Христовом и Његовој Голготи, зато му је Господ Бог дао слободу да заступа нас пред Престолом Божјим кроз сва времена и кроз све вјекове. Велика је раздаљина од IV до XIX вијека и велика је раздаљина географска од Севастије јерменске до Вучјег дола, али смо увјерени да је Свети свештеномученик Атиноген нашим прецима у XIX вијеку, када су ратовали за ослобођење своје отаџбине и за уједињење цијелог српског народа, нарочито у бици на овом мјесту овдје, да је с Неба помогао и укријепио мишице храбрих јунака и витезова, које је предводио као врховни командант, господар кнез Никола Петровић.

-Не можемо другачије схватити и разумјети славну побједу осим као дар милости Божје, а Бог даје своје дарове онима који у Њега вјерују, који Га призивају чистог срца, који љубе своју браћу, који граде мир међу браћом, а тада је била љубав, слога, једна мисао, једно осјећање између Црногораца и Херцеговаца. Није било друге мисли него мисли за ослобођење, мисли да се заштити вјера православна, мисли да се ослободи отаџбина и да се уједини српски народ од Црне Горе до Београда, до Босне, до Македоније. То је била мисао наших предака, поручио је Владика будимљанско-никшићки. -Краљ Никола, додао је Његово Преосвештенство, јесте велики и славан владар, понајвише славан као ратник због Вучјег дола. Али он је био, нагласио је Владика Јоаникије, на челу витезова.

-Не би он као појединац ништа могао да није имао такве карактере, јунаке и прегаоце са собом. Са њима је могао све, са њима је могао да пјева пјесму „Онамо, 'намо“ и да се припрема да заједно са краљем Србије ослободи Косово, као што се то и догодило. Гдје је људи и гдје је слоге може се све, драга браћо и сестре, драга дјецо! Вучедолска битка је завршна битка, ако рачунамо од Граховске, па све оне друге битке које су се догађале од Граховца до Гацка и Невесиња, до Дуге крваве и Вучјег дола. Подизање овог храма у овом времену на Вучјем долу јесте дивна и значајна побједа, и охрабрење за народ Црне Горе и Херцеговине и шире, јер није било лако подићи овај храм. Овај храм је подигла слога, жртва и братска љубав. Са градњом овог храма овдје је почео да се враћа живот. Толико дивних сабора је овдје одржано, толико дивних сусрета, значајних културних догађаја, штампане су лијепе књиге о Вучјем долу и бици на Вучјем долу, о људима и јунацима тог времена. И по томе се види да нијесмо заборавили и то је још једна велика побједа, јер нас наговарају стално да заборавимо своју историју, да оставимо историју прошлости, а да се окренемо будућности. То нам говоре прво ови из Европе кад дођу, а онда и наши за њима то понављају. А историја се, заправо, уткива у садашњост и у будућност, па онај ко мисли на своју садашњост мора да мисли и на своју прошлост, нормално је да оне вриједности које су изњеговане кроз вјекове и које су се показале нетрулежним и вјечитим, да се уграде и у будућност, да градимо будућност на свом темељу, са својим вриједностима, његујући своје памћење, своје коријене, чувајући лијепе успомене на наше претке, беседио је епископ Јоаникије.

Потом је, у организацији Одбора за обрлржавање храмовне славе, на чијем челу је г. Жељко Лучић, и Удружења Бањана и Рудина „Владика Сава Косановић“ приређен богат културно-уметнички програм. Беседу о Вучедолској бици одржао је академик Миро Вуксановић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка