Слава манастира Ђурђеви Ступови
Храмовна слава манастира Ђурђеви Ступови, сједишта Епархије будимљанско-никшићке, чија црква је посвећена Светом великомученику Георгију, почела је у навечерје празника суботу, 5. маја свечаним бденијем које је, са бројним свештенством, служио Епископ липљански Г. Јован, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Вечерњој служби са петохљебницом присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који се пригодним словом обратио сабраним вјерницима.
“Слава светог храма Ђурђеви Ступови доноси радост овој светој обитељи, овоме граду и свима онима који у њему живе. Ова светиња, која служи и поје Богу, ево, осам стотина година, вјечито је сабирала народ, кријепила га духовно и снажила, освјетљавала пут којим су ишли наши преци и давала снаге да издржимо сва искушења. Велика је радост што можемо да се пред свима који овдје долазе похвалимо, нарочито, пред нашим пријатељима, али и пред нашим непријатељима, да имамо светињу која прославља осамстогодишњи јубилеј. Њен ктитор је својим гробом овдје међу нама присутан и све то ову светињу чини тако великом и значајном.“
“На овој нашој светињи се виде протекли вјекови, времена, године и страдања, не само њена, него и страдања цијелог нашег народа. Она представља један камени љетопис из којег можемо да ишчитамо нашу историју и прошлост, а, истовремено, она је наш ослонац и најтврђе поуздање за нашу будућност“, казао је Преосвећени Епископ.
Након вечерње службе у Манастиру је одржана свечана Ђурђевданска академија поводом стопедесетогодишњице страдања Ђурђевих Ступова, разорења манастирских конака и зидина 1862. године о чему је говорио проф. др Здравко Делетић. У програму академије учествовали су: књижевник Влајко Ћулафић, главни уредник часописа “Свевиђе“, Драган Рачић, глумац и црквени хор “Свете мати Анастасије“.
На празник Светог великомученика Георгија Свету Архијерејску Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и Липљански Г. Јован. Празничном богослужењу је присуствовао велики број вјерног народа беранске општине, личности из јавног живота Берана и других градова Епархије будимљанско-никшићке, а прослављању храмовне славе одазвао се и амбасадор Републике Србије у Црној Гори г. Зоран Лутовац. Освештан је и преломљен славски колач, а молитвено сабрање су увеличала рукоположења двојице сабраће ове свете обитељи. У чин јеромонаха рукоположен је Антоније Корунић, а у чин јерођакона монах Андроник Ракочевић.
Празник Светог великомученика Георгија сабраном народу и храмовну славу Преосвећеном Епископу Јоаникију и сабраћи манастира Ђурђеви Ступови, архипастирском бесједом је честитао Његово Преосвештенство Епископ Јован.
“Чули смо у данашњим Апостолима како је апостол Петар, слиједећи обећање свог Учитеља и Господа да ће му Он дати своју силу и да ће бити са нама у све дане до свршетка вијека, исцијелио Енеја. Подобно свом Господу, који лијечи раслабљеног, исцјељује Тавиту, говорећи јој: “Тавита устани!“. Али он, исто тако, опет подобно свом Учитељу бива затворен, бива спремљен за погубљење, долази му анђео и говори: “Пођи са мном!“ Ослобађа га окова, иако су Петра чувала два војника, и Петар излази, одлази међу ученике да им посвједочи силу Господњу, која је предата сваком насљеднику Његовом, хришћанину, али, исто тако, да посвједочи и то да ваља пострадати за ту силу, да ваља поћи они путем којим је пошао Аврам, путем непредвидивим, путем крвавим и тешким, а, опет, путем благодатним“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јован, наглашавајући:
“Ко су та дјеца Аврамова, ко је то сјеме Аврамово, за које је обећано да ће се умножити као пијесак на обали морској. То није само биолошки јеврејски народ, проистекао из Аврама. То није чак ни сав семитски народ, укључујући и Арапе, који је проистекао из Аврама, него је то, превасходно, сваки онај који Господа живог исповиједа, који је Господа живог срео, који Господа живог свједочи својим животом и полази за Аврамом у тај живот непредвидиви, јер живот хришћанина је живот непредвидив, живот тежак, живот коме нам је дато да сви чуда чинимо и подижемо из мртвих, али и да носимо бреме, које је, као најљепши примјер, подигао Свети великомученик Георгије“.
Свети великомученик Георгије је био генерал у војсци римској и он се одрекао свих привилегија да би посвједочио Господа у времену када није било дозвољено бити хришћанин.
“И ми овдје, на нашим просторима осјетили смо једно такво вријеме, које је трајало до јуче и још носимо бремена његова. Ко боље, него ви овдје окупљени, поготову они старији знате како је било живјети у вријеме када је овај манастир био запуштен и пуст, када је свештеник једва опстајао, када је славити славу и долазити на празнике у Ђурђеве Ступове значило бити означен, обиљлежен и страдати на овај или онај начин. Ко то боље зна него људи који су сами искусили вријеме слично ономе у ком је пострадао Свети великомученик Георгије. Није тада недостајало мученика. И Свети Варнава Епископ хвостански, који је био викарни Епископ Митрополита дабробосанског је прошао голготу по затворима Југославије и Босне и, на данашњи дан, предао своју душу, слично Великомученику Георгију, посвједочивши да је, као Аврам, био спреман да изиђе из своје земље и препусти се свему што му слиједи“, истакао је Преосвећени Епископ липљански Г. Јован.
Он је додао да су сви истински хришћани сљедбеници апостола Петра, оног ученика Христовог из рода Аврамова, који чини чуда, исцјељује и бива спреман да посвједочи своју вјеру и буде посјечен за такву светињу.
“Господ, Који је са нама у све дане до свршетка вијека, његову силу, као и силу Светог Георгија, пројављује до дана данашњег. И онај ваш сродник, потомак свих вас, који данас славите Светог великомученика Георгија, одабрао је да буде крштен на данашњи дан и зато се овај дан прославља до дана данашњег. Он је искорачио за Аврамом из своје земље, оне земље вјере која му је била позната, вјере старословенске, вјере коју је био спреман да остави на позив Господњи и он се крстио, као што сте ви, овдје окупљени, крштени и то крштени захваљујући њему, оном првом који је приступио Христу из рода вашег, који је први погнуо своју главу и повјеровао ријечима Господњим да ће Он бити са нама у све дане до свршетка вијека“.
Након свете службе Божије одржано је Ђурђевданско славље, чији домаћин је био г. Небојша Ђукић. Он је дио славског колача предао г. Јовану Лончару, који се обавезао да буде домаћин Ђурђевданског славља идуће године.
Након вечерње службе, традиционална Ђурђевданска Литија је прошла центром Берана. Литијом, којој је присуствовао велики број вјерног народа, свештенства и монаштва из цијеле наше Епархије, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Кренувши из порте Ђурђевих Ступова Литија је прошла главним градским улицама, уз пјевање тропара и читање Светог јеванђеља. По повратку у Манастир народу се обратио Преосвећени Владика Јоаникије.
“Христос васкрсе, драга браћо и сестре, срећан празник Светог великомученика и побједоносца Георгија! Као што смо установили овдје у овоме граду, у овој светој обитељи и другим градовима наше Епархије, па приликом храмовних слава правимо Литије кроз град у коме живимо, тако смо и ми ишли на овај молитвени ход у част данашњега великог празника и славе манастира Ђурђевих Ступова, у част Светог великомученика и побједоносца Георгија, због чијег страдања, због чије вјере, због чијег свједочења Господ излива велику милост на своју Цркву, на свете храмове њему посвећене и на народ Божији, који се моли Богу и Светим угодницима Божијим. Свети великомученик Георгије се прославља по цијелој хришћанској васељени, од светог града Јерусалима, до велике и простране Русије и новога континента Америке, а, нарочито, у старим православним народима којима припада и српски народ. Ова древна светиња је знак нашег идентитета и наше историје и најдубљи коријен овога народа смјештен је у старој Немањићкој жупи Будимљи, у овом прекрасном крају, између ових гора, у питомој лимској долини, гдје живи честити народ старе Рашке и Васојевића“.
“Велики је значај данашњег празника и служби које смо вршили овдје, у овом светом храму и другим храмовима Божијим. Данас је Господ помиловао свој народ молитвама Светог великомученика Георгија, кријепио душе својих вјерних, оснаживао их на добра дјела, јер када милост Божија сиђе на наша срца наша и умове, другачије мислимо и радимо, другачије гледамо на овај свијет. Настојимо да чинимо добро, да мислимо добро и да добро Божије видимо у сваком човјеку, да добро нађемо и у својој души. Све се то догађа кад Божија благодат осјени човјеково срце, а то, нарочито, можемо да доживимо на оваквим свенародним свечаностима, када се народ Божији сабира у своје светиње, када се врше свете службе Божије, када се саборно и заједнички молимо Богу, када удружимо наше мисли и наша осјећања, када их усмјеримо Господу Богу живоме и Њему на дар принесемо своје молитве и своје добре жеље и, призивајући велико и страшно Име Божије, доживимо да нас Господ све заједно благослови и нахрани хљебом небеским“.
Да би у нашим срцима било што више вјере, оног огња вјере који даје нову мисао, ново осјећање, нови живот, треба, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, да на света богослужења долазимо отворене душе и отвореног срца, да имамо мир са Богом и ближњима својим.
“Нека свима буде срећан овај празник, нека вас молитве Светог Георгија прате, вас и ваше домове, ваше породице, ваше потомство. Желим, драга браћо и сестре, да вас подсјетим да полако улазимо у осамстогодишњи јубилеј манастира Ђурђевих Ступова. То је велики Божији благослов, јер када се навршавају велики јубилеји, како Свето Писмо говори, тада Господ излива своју милост на свој народ и подсјећа га на прави, истинити пут Божији, да у себи опет нађемо добра, да нађемо ослонца, да се сјетимо својих коријена, да се сјетимо својих предака који су свијетлим примјером послужили својој Светој Цркви, свом народу и отачаству. Ако Бог да, да и наредне године и свих наредних година, овако свечано прослављамо празник овог светог храма, да измолимо милост од Бога и Светог великомученика Георгија за наш народ, за ову свету обитељ и овај град. Срећан празник, да вас Бог благослови и живјели на многаја и благаја љета!“
Извор: Епархија будимљанско-никшићка