Солун у част свог небеског покровитеља

Већ 43 године у Солуну се одржава вишедневна црквена и културно-уметничка манифестација сачињена од духовних богослужења и свечаности под именом Димитрија. У програму низа свечаности, духовних, културних и научних скупова који су приређени у част Светог Великомученика Димитрија, небеског покровитеља града Солуна, одржан је и међународни научни скуп историчара и стручњака сродних наука, под насловом Хришћанска Македонија: Солун, Београд, Цетиње.

Ово је био 18 научни скуп у организацији Института за националне и верске студије из Солуна на целу са оснивачем и директором тог института, проф. др Атанасијем Ангелопулосом. Као суорганизатори овом Институту су се придружиле највише политичке, верске, образовне и друштвене институције области Македоније и града Солуна: Префектура области Македонија - Тракија, Градска управа Солуна, Аристотелов универзитет, Велика црквена академија, програм Ecumenical Hellenism и као почасни овогодишњи гост - Митрополија црногорско-приморска Српске Патријаршије.

Скуп је одржан 17. и 18. октобра у здању Центра за историју Солуна које се налази у историјском језгру града. Својим присуством на свечаности отварања и поздравним говорима одали су почаст овом научном скупу Префект области Македонија-Тракија, Градоначелник Солуна, Ректор Универзитета и Декан Велике црквене академије. Од стране Цркве поздравна слова изрекли су Солунски митрополит Антим и Архиепископ Охридски и Митрополит Скопски Јован у име Српске Православне Цркве и Митрополита Амфилохија који је био спречен неодложним обавезама да дође и учествује у раду овога скупа.

Основна тема овогодишњег скупа под општим насловом Хришћанска Македонија била је сагледавање доприноса ове историјске области грчког народа, духовном и цивилизацијском напретку ширег подручја југоисточног Балкана у контексту грчко-српских веза и сарадње кроз векове. Духовно- просветно и културно зрачење и прожимање сагледано је из три чворне тачке: Солун - Београд - Цетиње. У раду скупа својим научним саопштењима узело је учешћа 22 научника. Највећи број учесника овог скупа био је из професорског кадра Аристотеловог универзитета, док су са српске стране наступили проф. др Драгиша Бојовић, директор Центра за црквене студије из Ниша, монах мр Павле Кондиц из Цетињскоћ манастира и Алексанадар Стојановић, докторант теологије на Аристотеловом универзитету. Међу угледном публиком рад скупа пратили су и бројни српски студенти, магистранти и докторанти теологије који се школују у Солуну. Њихово присуство је било топло поздрављено од стране организатора. На скупу су поднета следећа научна саопштења:
1. А. Ангелопулос, Апостол Павле у Илирику и Далмацији;
2. А. Каратанаси, Македноска заједница интелектуалаца и трговаца у Београду
3. В. Куруцис, Част и молитвени спомен Светог Димитрија солунског код Срба;
4. Н. Лоис, Јован Угљеша 1365-1371. - везе српске државе са Светом Гором и Васељенском патријаршијом;
5. А. Стојановић - Т. Папастергиу, Посланице Васељенског патријарха Григорија VI Kнезу Милошу Обреновићу;
6. П. Зумеркас, Допринос Александријског патријарха Христофора за ослобођење из ропства Патријарха Гаврила Дожића 1941-1945.;
7. А. Варвускос, Православна црква у Црној Гори - номоканонски проблем лажне цркве са којим се суочава;
8. П. Кондић, Теократија у Црној Гори;
9. А. Ангелопулу, Са погледом ка Солуну - деловање српског народа у Македонији крајем XIX и почетком XX века;
10. Е. Кекридис, Дипломатски односи Грчке и Црне Горе крајем XIX века;
11. Ј. Скуртис - Г. Ландас, Разговори логографа Хрисовасилија са црногорским владаром Николом и архијерејима Килкије и Филаделфије 1896. г.;
12. К. Каракоста, Из Мосхопоља ка Београду: Грковласи у Београду и њихова делатност у XVII-XIX веку;
13. А. Вудурис, Писмо Грка из Београда Темишварском епископу Николи у првој половини XVIII века;
14. Д. Бојовић, Солун и Београд у српској књижевности XV века;
15. Ј. Бакас, Грчко-српско питање Призрена - политички домен и посредовање солунских митрополита;
16. П. Кавсокаливитис, Светогорски старац Никодим тисмански (+1406);
17. Е. Карагеоргудис, Необјављени историјски извори о српској заједници у Солуну које је сакупио Солунски митрополит Генадије Александис за Атинског архиепископа Хризостома Пападопулоса;
18. В. Фануругакис, Григорије Палама и Срби;
А. Гларос, Утицај грчких Светих отаца на богословље о. Јустина Поповића;
19. К. Коциопулос, Проблем хуманистичког човека у богословљу о. Јустина Поповића.

Као што се може видети из наведеног списка поднетих научних реферата, разноврсношћу обрађених тема и ширином временског респона, овим научним скупом дат је драгоцени допринос употпуњавању слике грчко-српских духових, црквених, културних и друштвено-политичких односа и сарадње. Зборник радова, који ће ускоро бити штампан, биће незаобилазни извор знања за све потоње истраживаче из ове области.