Спремност на жртву - пут у живот вечни

У свечаној сали Bаљевске гимназије, у понедељак 24. децембра ове године, гост већ култне трибине Православље и млади био је др Богољуб Шијаковић, професор философије на Православном богословском факултету БУ. Професор Шијаковић је добро позната личност, не само као изврстан предавач хришћанске философије, него и као ангажована личност у друштвеном животу Србије и Црне Горе. Предавање на тему Брига за жртву дошао је да чује велики број наших, посебно младих, суграђана.

Професор Шијаковић је започео излагање поменом великог броја жртава које је наш народ поднео кроз своју тешку историју. Нажалост, многе историјске невоље које нас прате, не остављају довољно времена да посветимо жртвама пажње колико то оне заслужују. Питање жртава код нас не води у апстрактну стварност, већ је однос према жртвама живи проблем пред којим се сусреће сваки нараштај, па чак и свака породица. Од одговора на ово питање умногоме зависи не само наш однос према прошлости, него и наше поимање будућности. У нашој историји као да осећамо два снажна процеса која се понављају: с једне стране, видимо принуђеност на жртву и, са друге, спремност на жртву. Жртве које су наши преци поднели део су идентитета нашег народа, а основни и најмањи дуг који ми морамо да одужимо према њима јесте да изградимо културу памћења жртава. Зато је професор Шијаковић поборник изградње једног великог Меморијалног центра посвећеног свим нашим жртвама.

Као човек првествено хришћанског живота и погледа на свет, проф. Шијаковић у је свом излагању искористио прилику да објасни какав смисао има жртва у нашој хришћанској вери. Појам жртве се налази готово у свим религијама свих времена. Али разлика је у томе што се, рецимо, у паганиству за жртву приноси други ради себе, док је у хришћанству обрнуто, Христос је Себе принео на жртву за друге. Нашем Богу нису потребне жртве, већ је по хришћанском учењу, људима била потребна Жртва Божја. И Христос се драговољно једном заувек жртвовао за човека, за Сопствену икону. Зато ми, неретко само номинални хришћани, треба да се чешће испитујемо на примеру жртве: ако зарад наших личних циљева или потреба жртвујемо друге, јесмо ли по томе онда ближи Христу или паганству?

Иако је основна тема вечери била жртва, предавање је завршено у једном општем осећању радости. Управо је такво осећање изазвао проф. Шијаковић својим закључним коментаром да, по хришћанском схватању, жртва не води у смрт, него у живот, као што је и Христова жртва овенчана васкрсењем и вечним животом. Морамо скупити код себе храбрости и радости за жртву, јер, као што је на крају и поручио професор, ми хришћани имамо разлога за то.

Дарко Ђурђевић, ђакон

Извор: Епархија ваљевска