Србин који је повезао свет

У недељу, 12. октoбра 2014. године, на празник Михољдан, у саборном храму Свetog Саве на Менхетену у Њујорку, служена је Света Литургија и одржан помен поводом 160 година од рођења великог српског научника Михајла Пупина.

Саборна  црква Светог Саве већ седамдесет година верно и поносно у служби Богу служи српску заједницу града Њујорка и околине. Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Ђокан Мајсторовић, старешина храма, и јеромонах Марк (Кер), американац из руског манастира.

У надахнутој беседи по завршетку литургије а потом и на Колумбија универзитету прота Ђокан је говорећи о Пупину истакао неколико главних црта његове велике личности.

- Михајло Пупин - научник, филантроп, патриота, дипломата и побожни и одани православни хришћанин био је веома поносан на своје српско порекло. Рођен у малом селу Идвор у време када је његова домовина пролазила кроз ратове и тешкоће он је осећао бол својих сународника и на сваки начин, колико год је могао, помагао је, чак и кроз дипломатију. Захвални смо Богу за тако дивног човека чија су открића повезала човечанство у одсеку за физику Колумбија универзитета који је посветио своју зграду Михајлу Пупину, нагласио је свештеник Мајсторовић.

По завршетку Литургије сабрани народ прешао је у салу где је послужен богати ручак, након чега су се многи упутили на Колумбија универзитет где је одржано предавање и приказан филм ”Сећање на Михајла Пупина - Србина који је повезао свет”.

Скуп на универзитету започео је химном Србије "Боже Правде" коју је на фрули мајсторски извео Бора Дугић, а потом је отац Ђокан узнео молитву те поздравио госте уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Митрофана.

Потом су уследили говори о Пупиновом  научном стваралаштву, доприносу у развоју комуникација у свету, његовом патриотском и дипломатском раду и другом. Међу говорницима су били Обрад Кесић, шеф представништва Репубилке Српске у Вашингтону, затим др Оливер Антић, саветник председника Србије, Александар Влајковић, испред делегације Организационог одбора из Београда, др Љубо Вујовић, Генерални секретар друштва Никола Тесла у Њујорку (чији је члан одбора, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј), проф. Радмила Милентијевић, затим уважени амерички професори са универзитета и многи други. На крају је приказан и тридесетоминутни филм "Србин који је повезао свет" (The Serb who connected the world). Програм је водила др. Зорка Милић.

Биографија

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, општина Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници средњег поседа имали су десеторо деце, 5 мушких и 5 женских.Прво је учио у Српској вероисповедној основној школи у Идвору а затим у Немачкој основној школи у Перлезу. После тога је прешао у грађански школу и Реалку (средњу сколу) у Панчеву, у којој је завршио 5 разред у лето 1872. године. Као одличан ученик, добио је већ 1871. стипендију у Панчеву.

У јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, у Чешку. Основни разлози за то су учешће у сукобима Омладине српске са немачким властима и жеља околине (мајке, учитеља проте В. Живковића и учитеља физике и математике Симона Коса) да као даровит ученик настави даље школовање.У Прагу, Пупин је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке. Примио је стипендију из Панчева, али недовољну и неуредну. Учио је врло неуредно због учешћа у сукобима чешке и немачке омладине и туговања за завичајем. Стога 1874. одлази у САД, преко Хамбурга, у својој 20. години.

Пупин је првих пет година по доласку у САД имао врло тешке услове живота. Радио је као физички радник, прво на пољским, носачким и сличним пословима, а затим у једној фабрици двопека у Њујорку, посећујући куперову вечерњу школу. Кад је постао помоћни службеник, конкурисао је и положио пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку у јесен 1879. Одмах се истакао као примеран ученик. Ослобођен је плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада.

По завршетку школовања 1883. године примио је диплому првог академског степена Bachelor of Arts, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах стипендију, као одличан ученик, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889), где је положио докторат из области физичке хемије, са темом: "Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији ".

Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку 1889. године. Пупин је пуних четрдесет година био наставник и професор Колумбија универзитета, од 1889. до 1929. године. Редовни професор је од 1901. године, односно од своје 43. године живота. Пупин је поред научне делатности, смислио много проналазака, од којих је патентирао 24. За свој свеобухватни рад добио је многе награде и признања. У сукобу присталица једносмерне и наизменичне струје био је уз Теслу.

Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело "Са пашњака до научењака" (наслов у оригиналу: "From Immigrant to Inventor") објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.
Никада није заборавио и није се одрекао старог завичаја и помагао је и Идвор и Србију и Југославију на све могуће начине.Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом ћерку Варвару, удату Смит. Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу.

Текст и фото: Радивој Мачковић