Српска Православна Црква у Италији

Од тренутка када је стекла самосталност у XIII веку Српска Православна Црква је имала бројне и живе везе са Католичком Црквом на територији данашње Италије. Најважнији догађаји који су обележили те односе су пре свега покровитељски однос чланова династије Немањић, краљева Милутина и Стефана Дечанског, као и цара Душана, који су храму Светог Николе у Барију поклонили бројне и вредне дарове.

Два века касније у петнаестом веку, после пада Смедерева и Србије у турско ропство, Свети Стефан Бранковић са породицом долази у утврђење Београд код града Вармо у регији Фриули Венеција Ђулија и ту живи до своје смрти 1476. године постављајући духовне темеље за касније присуство српског народа.

Стварање парохије у Трсту у осамнаестом веку, која је постала духовни светионик не само за овај регион него и за целу Европу, представља изузетан догађај како за Српску Цркву у дијаспори тако и у отаџбини. Срби окупљени око храма Светог Спиридона су се борили за очување националног бића и за слободу, помагали су устанке против Турака, учествовали активно у одбрани српских интереса у Аустро- угарској монархији, помагали великодушно све оне којима је помоћ била потребна. Углед и изузетно поштовање у Трсту верници Српске Православне Цркве су стекли учествујући у јавном животу доприносећи културном и материјалном развоју града и на најбољи начин представили српски род.

Објављена су и многа богословска дела, књиге, чланци, зборници са симпосиона и конгреса на италијанском језику на различите теме које се баве српским православљем  Италији.

Горе поменуте теме су исцрпно изложене и разматране у докторској дисертацији свештеника Душана Ђукановића, пароха Српске Православне Цркве у Удинама, Порћији и Тревизу, која је успешно одбрањена 18. новембра 2021. године на Понтефикалном Универзитету Антонианум у Риму. Комисију су сачињавали професори Riccardo Burigana, o. Roberto Giraldo и Natalino Valentini у присуству декана и секретара Теолошког факултета.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска