Стефан Немања - свети Симеон Мироточиви (1113-2013)

У Народном музеју у Београду 11. јануара 2014. године химном Боже правде и молитвом Оче наш започела је свечана академија поводом девет векова од рођења Стефана Немање.

Историјско, културно и молитвено сећање као инспирација за будуће нараштаје настављено је читањем из Житија светог Симеона у извођењу уметника Јасмина Стоиљковић и Бранислава Платише. Поновно подсећање на Жичку беседу Светога Саве о правој вери, изнова нам је указало на снагу и укрепљење, на пут који нам је давно одређен и којим треба да наставимо.

Поуке и завет Светог Симеона Мироточивог, које је читао драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, нама баштиницима и наследницима отаца наших, данас, сутра и у векове, треба да буду мера нашег живљења.

Протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић казивао је житије Светог Симеона Мироточивог уз приказ тадашњих друштвених, политичких и духовних прилика:"Бурни дванаести век прошао је у знаку коначног конституисања самосталне и јаке, споља и изнутра, и духовно и политички, српске државе која од тада слови као немањићка Србија на мапи Европе и целога света. Заслуга за ово припада светом Симеону Мироточивом, који јесте отац Отаџбине и нације, Pater patriae, отац Отечества," истакао је професор.

Аутор програма по прикладним називом  "Вертикала победе" поводом девет векова од рођења светог Симеона Мироточивог јесте Јасмина Стоиљковић, драмски уметник Српске драме Народног позоришта из Приштине, а организатор је магазин Геополитика, све  уз подршку Народног музеја.

У име организатора обратио се Слободан Ерић, главни и одговорни уредник овог угледног магазина, који је, између осталог, казао: "Када је једна земља у кризи, она решења може тражити и на успешним примерима других народа и држава. Ипак, најбоље је када се решење тражи у властитом искуству. Србија је имала сјајне и величанствене периоде у својој историји. Први српски устанак и национално ослобођење, златни период националне демократије од доласка краља Петра до почетка Првог светског рата, величанствену генрацију која је 1912. године ослободила Стару Србију - победе извојеване на Церу, Колубари, Кајмакчалану које су задивиле свет.Несумњиво је да је историјски најуспешнији српски период био период немањићке  Србије, који је означио пуноћу и склад духовног и државног развоја. Из начина на који је Стефан Немања проширивао границе Србије, водио политику према Византији, постигао споразум са моћном армијом крсташа која је ишла са Запада према Светој земљи, из пажљиво изабраног политичког тренутка када је Свети Сава од Никејског царства затражио и добио аутокефалност за Српскиу Цркву, ми видимо да су Стефан Немања и Свети Сава савршено добро разумели веома осетљиви геополитички положај Србије између Истока и Запада, и у складу са тим доносили исправне одлуке, чувајући,у првом реду, духовни идентитет српског народа. Ми то време не можемо вратити, али можемо реафирмисати и покушати применити принципе који су владали у немањићкој Србији. Наши владари су служили Богу и народу, за разлику од владара и председника у модерним демократским друштвима који одговарају само народу, односно бирачком телу. Пошто су они служили Богу, Бог се старао о њиховој држави и народу. Свети родоначелник наш, свети Симеон Мироточиви, старао се првенствено о чистоти православне вере из које је све проистекло, и тадашњу  Србију просто је опасао светињама, које су и данас светило и кандило наше вере. Свети Симеон Мироточиви је то велико надахнуће и за ово сложено и противречно време у коме живимо, у коме треба да разумемо глобалне процесе да бисмо били спремни да на њих адекватно одговоримо,“ истакао је г. Ерић.

Светом Симеону Мироточивом појане су стихире (Прво београдско певачко друштво са солистом Драганом Томићем и Драган Млађеновић у пратњи хора), док је Величаније Светог Симеона и тропар  њему у част отпевало Певачко друштво Мокрањац при храму Светога Саве.

Свечана академија завршена песмом Востани Сербие и молитвеним саборним певањем химне Светом Сави.

Ово величанствено духовно и културно сабрање пратили су са верним народом Патријарх српски г. Иринеј и Епископ ремезијански г. Андреј. Свечаној академији присуствовали су, поред свештенства, генерал пуковник Јовица Драганић, заменик начелника Генералштаба Војске Србије, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, представник Амбасаде Руске Федерације Јуриј Пичугин, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Братислав Петковић, председник Културно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић и друге угледне личности политичког и културног живота.

Зорица Зец, фото: Милан Тимотић