Сто година цркве у Синсинатију

29. Октобар 2009 - 13:45

Црква Св. Георгија у Синсинатију, у држави Охајо, обележила је стогодишњицу постојања у недељу, 25. октобра 2009. године. Прослава је почела, по древном црквеном обичају, вече пред овај дан, доласком Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког др Митрофана у пратњи ђакона Драгослава Косића у црквену порту, где их је дочекала председница Кола српских сестара са малишанима у народним ношњама, унуцима тамошњег свештеника о. Петра Петровића и попадије Гордане, са погачом и хлебом. Уследила је и вечерња служба у којој је учествовало и доста народа. Након краћег, срдачног пријема и разговора у дому протојереја Петра, уследила је свечана вечера коју су у част владике и јубилеја уприличили чланови црквеног управног одбора.

Топлина и сјај сунца и шароликост боја околне природе у недељно јутро наговештавали су величанственост дана који је градоначелник Синсинатија, у част стогодишњице, прогласио ''српским даном''. Пред свету литургију, најпре је освећен црквени простор, видно освежен и обновљен за ову прилику. Освећен је и нови престо, жртвеник, трон и бројне друге црквене утваре. Пред почетак литургије, црква је деловала заиста препорођено. Литургију је служио владика Митрофан, који је у топлој и надахнутој беседи говорио о значају и сили светих моштију, драгоценијих и чудотворнијих од свих племенитих метала овога света, а у контексту полагања моштију Св. Кнеза Лазара, великомученика косовског, у нови престо, као и о важности милосрђа и дарежљивости, на којима се заснива уређен и организован живот цркве у благостању, али и наше лично спасење и живот вечни. У служењу су му помагали прота Петар и његов син о. Драган, који је дошао, и у својству и госта и домаћина, са својом личном и великим делом црквене породице Св. Николе из Индијанаполиса, укључујући црквене осниваче, недавно произведеног ипођакона и црквени хор ''Јован Дучић''. У олтару су била још двојица православних свештеника, из Грчке и Бугарске православне цркве, као и поменути ћакон Драгослав и неколицина младића и дечака. Црква је била препуна оних коју су желели да учествују у овом изузетном догађају.

Литургијско славље настављено је у црквеној сали, која је била сјајно припремљена великим трудом чланица Кола сестара, предвођених неуморном попадијом Горданом и председницом Кола. Зачињена њиховом љубављу, услужношћу и бригом око гостију, трпеза је заиста била достојна овог несвакидашњег славља. Уз ручак извођен је пажљиво и са укусом припремљен програм: опуштајуће, нежне мелодије са гитаре и виолончела, оригинално, а препознатљиво изведена песма Ђурђевдан у част заштитника цркве и неколико народних и верских песама у извођењу хора. Заслужнима су додељене похвалнице, а владици дарови. Присутним свечарима су се обраћали: председник Црквеног одбора, председница Кола сестара, о. Петар и владика Митрофан. Изражена је велика радост и задовољство - како због постигнутог црквеног јединства и прихватања новог епископа у духу послушности, након одлуке Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о реорганизацији епархија у Америци, тако и због овог значајног и ретког јубилеја и свих дасадашњих постигнућа. Истовремено, изражен је и жал што није урађено и више, а пре свега што још увек није остварен стогодишњи сан - о цркви, тј. згради намењеној само за богослужења. Ова прилика је зато искориштена да верни народ ове црквене заједнице, предвођен свештеником и председником Црквеног одбора, да завет пред Богом и епископом да ће дати све од себе да што је пре могуће овај сан остваре. Владика Митрофан је заблагодарио на изузетном топлом и домаћинском пријему и даровима, нарочито икони Богородице Тројеручице из Хиландара, благословио оснивање фонда за изградњу цркве и обећао да ће он сам на сваки могући начин подржати ову њихову тежњу. Та нада осладила је семе горчине које је постојало усред опште сласти због свега виђеног и доживљеног тога дана. Тако је тај дан превазишао себе, испунивши и учинивши себе делом вечности.